Petrič: "Tači je bio paralisan od straha! SAD i EU su bile blizu da proglase OVK terorističkom organizacijom"

Kao specijalni izaslanik EU tokom rata na Kosovu, Volfgang Petrič je upoznao Hašima Tačija. U razgovoru za nemački dnevnik "Frankfurter Allgemeine Zeitung" (FAZ), on se prisetio tog vremenan i priznao da su SAD i EU bile na korak od toga da  OVK proglase terorističkom organizacijom, i opisao Tačija kao pregovarača koji je u ključnim trenucima bio "paralisan od straha" za sopstveni život. U nastavku možete pročitati ceo intervju sa austrijskim diplomatom:

FAZ: Gospodine Petrič, kao specijalni izaslanik EU za Kosovo, bili ste među retkim osobama koje su 1998. i 1999. godine lično upoznale kosovskog gerilskog vođu, Hašima Tačija. Da li Vas je iznenadila presuda?

Teme za vas

Petrič: Ključno pitanje tokom celog procesa bilo je: Da li je u Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK) postojao funkcionalan lanac komandovanja ili ne? Tužilaštvo je tvrdilo da jeste, te da zbog toga Tači, kao politički lider OVK, snosi konačnu odgovornost za zločine koji joj se stavljaju na teret. Odbrana je argumentovala da je OVK bila skupina na brzinu okupljenih seljana, čiji su se odnosi moći menjali od doline do doline i od regiona do regiona. Prema njihovim rečima, Tači je zaista bio međunarodno lice OVK, ali u pojedinačnim borbenim zonama nije imao poslednju reč. Argumentacija odbrane očigledno nije ubedila sudije. Videćemo da li će se to održati i u žalbenom postupku.

FAZ: Pre NATO bombardovanja Srbije, kao i tokom njega, često ste pregovarali sa Tačijem. Kakav je utisak ostavio na Vas?

Petrič: Bio je veoma mlad, nije imao ni 30 godina. U poređenju sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, iskusnim i prekaljenim političarem, to je, naravno, bila ogromna razlika. Međutim, nama zapadnim posrednicima ubrzo je postalo jasno zašto je baš on predvodio kosovsku pregovaračku delegaciju.

FAZ: Zašto?

Petrič: Uprkos svojoj mladosti, Tači je posedovao političku inteligenciju koja je bila neophodna u tadašnjoj situaciji. Štaviše, činjenica da je upravo Tači bio ključna figura na kosovskoj strani imala je još jednu prednost za mene. Praktično nije govorio engleski, ali je govorio sasvim pristojan nemački, s obzirom na to da je kratko vreme studirao u Švajcarskoj. To mi je, kao glavnom pregovaraču EU, omogućilo direktan kontakt sa njim, što moje američke i ruske kolege nisu imale.

FAZ: Optužnica Specijalnog suda Kosova tereti Tačija za ratne zločine. Navodi se da je odgovoran za to što su u zarobljeničkim logorima mučeni i u nekim slučajevima ubijani Srbi, ali i kosovski Albanci. Da li je bilo naznaka ovakvih zločina 1999. godine?

Petrič: U to vreme nisam čuo ništa o tome. Ne sme se zaboraviti kontekst tog vremena: Srpske bezbednosne snage su vršile strašne zločine nad civilnim stanovništvom na Kosovu. OVK je nastala kao reakcija na to. Ona je vršila napade na srpske policajce, vojnike i druge predstavnike Beograda. SAD i EU su čak bile veoma blizu tome da proglase OVK terorističkom organizacijom. To bi izuzetno otežalo bilo kakve pregovore. Zato je bilo od velike važnosti da se Tači i OVK što pre uključe u političke pregovore, kako ne bi potonuli u nerešivu spiralu nasilja, poput one na Bliskom istoku.

FAZ: Kako ste pokušali to da postignete?

Petrič: Objasnio sam evropskim ministrima spoljnih poslova da proglašenje OVK terorističkom organizacijom ne bi bilo u interesu EU, ukoliko želimo da vodimo pregovore o okončanju krvoprolića. Taj argument ih je ubedio. Amerikanci su došli do sličnih zaključaka. Tokom pregovora u Rambujeu u Francuskoj, čiji je cilj bio izbegavanje rata u poslednjem trenutku, nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer i ja sedeli smo u mojoj sobi i uporno molili Tačija da svakako potpiše zapadne predloge, jer smo mu samo tada mogli pomoći. U suštini se radilo o tome da srpska država, odnosno jugoslovenska vojska i specijalne policijske jedinice, povuku celokupno osoblje sa Kosova, ukoliko bi OVK pristala na sopstveno raspuštanje i razoružanje.

FAZ: Kakav je bio Tačijev stav o tome?

Petrič: Imao sam utisak da je bio paralisan od straha. Kao i uvek, bio je izuzetno koncentrisan i odgovarao je samo kratkim, sažetim rečenicama. Ali strahovao je da bi ga pogrešna odluka mogla koštati života na Kosovu. Eliminisali bi ga. Morao je stalno da se konsultuje sa ljudima na Kosovu kako bi video koliko daleko može ići u pregovorima. On sam je znao da bi nakon raspuštanja OVK mogao ući u politiku. Ali kakav je bio stav različitih lokalnih boraca, koji nisu videli takvu mogućnost?

FAZ: Na Tačijevom suđenju postavljalo se pitanje da li je u OVK postojao funkcionalan lanac komandovanja – odnosno, da li je Tači na vrhu kontrolisao i regionalne komandante. Kakav je bio Vaš utisak tada?

Petrič: OVK je ulagala velike napore da se pred nama predstavi kao dobro organizovana vojna ili paravojna formacija sa strogom hijerarhijom. Ali slika koju su želeli da stvore nije se nužno poklapala sa realnošću. Čak ni srpska strana nije u to verovala.

FAZ: Ipak, jednom ste pregovarali o razmeni zarobljenika, gde je Tači imao poslednju reč.

Petrič: To se desilo u zimu 1998/1999. godine. OVK je zarobila nekoliko desetina srpskih vojnika. Srpska strana je tražila razmenu zarobljenika, ali je insistirala da to ni na koji način ne izgleda kao razmena. Uslov Beograda je bio: Prvo se moraju osloboditi srpski vojnici. Tek oko dve nedelje kasnije, u naizgled nepovezanom događaju, bio bi oslobođen isti broj boraca OVK. Tako se i desilo.

FAZ: Kakvu je ulogu Tači imao u tome?

Petrič: Mi smo o redosledu koraka pregovarali sa lokalnim komandantima OVK, ali su oni onda rekli da sada mora da da pristanak i Tači, inače sporazum neće važiti. Uspeli su da stupe s njim u kontakt telefonom i on se složio.

FAZ: Dakle, ništa se nije radilo bez Tačija?

Petrič: To se ne može tako reći. Pomenuti pregovori vođeni su u dolini Drenice, Tačijevom uporištu. Samo nekoliko sela dalje, on najverovatnije ne bi igrao nikakvu ulogu u sličnim pregovorima. OVK je bila heterogena organizacija. Na primer, regionalnog lidera OVK Ramuša Haradinaja, koji je nakon rata postao premijer Kosova, uopšte nisam poznavao. U to vreme nikada nisam čuo za njega.

FAZ: Slučaj će verovatno ići na žalbu. Šta očekujete od toga?

Petrič: Iz drugih procesa za ratne zločine vezanih za bivšu Jugoslaviju znamo da prvostepene presude mogu biti u potpunosti poništene u žalbenom postupku – pogledajte slučaj hrvatskog generala Ante Gotovine. On je od strane Tribunala UN-a za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji u prvom stepenu osuđen na 24 godine zatvora. U žalbenom postupku potom je oslobođen po svim tačkama optužnice. To ne znači da se takav preokret nužno mora ponoviti u slučaju Tači. Ali, današnja presuda nije obavezno bila poslednja reč.

(Telegraf.rs/Telegrafi)