Kapelo o Misiji Halijard: Važan deo zajedničke istorije Sjedinjenih Država i Srbije

Direktor Fondacije misije Halijard, Džon Kapelo, izjavio je da je Misija Halijard, jedna od najvećih operacija spasavanja savezničkih avijatičara iza neprijateljskih linija tokom Drugog svetskog rata, važan deo zajedničke istorije Sjedinjenih Država i Srbije i istakao da je važno obeležavati istoriju, ali ne samo sećati se prošlosti, već i graditi budućnost.

Kapelo je, povodom 82. godišnjice Misije Halijard, koja će sutra biti obeležena na Galovića polju kod Pranjana, rekao da je glavna poruka odati počast i edukovati ljude o toj spasilačkoj misiji i važnoj ulozi koju su Srbi odigrali u njenom uspehu, kao i pokazati da je to važan deo zajedničke istorije dve zemlje.

Teme za vas

"Ovo je 82. godišnjica te spasilačke misije, ali je prošlo 17 ili 18 godina otkako sam saznao za nju i počeo da obeležavam taj događaj. Poruka je od samog početka ista - odati počast i edukovati ljude o toj spasilačkoj misiji i važnoj ulozi koju su Srbi odigrali u njenom uspehu, kao i pokazati da je to važan deo naše zajedničke istorije i da to nije samo važan deo naše prošlosti, već i naše budućnosti", rekao je za Tanjug Kapelo.

On je dodao da se kroz ovu zajednički priču grade odnosi zasnovani na zajedničkoj istoriji, koja, kako je istakao, seže 145 godina unazad i naveo da je ogroma većina tog perioda bila obeležena veoma pozitivnim i snažnim odnosima.

"Važno je obeležavati tu istoriju, ali ne samo sećati se prošlosti, već i graditi budućnost", istakao je Kapelo.

Na pitanje šta za njega lično znači Misija Halijard, Kapelo je rekao da je to za njega velika priča.

"Prvi put sam čuo za nju bukvalno tokom prve nedelje mog dolaska ovde, u Ambasadu SAD, gde sam radio kao ataše Ratnog vazduhoplovstva. Sve sam shvatio odmah, prilikom prve posete Pranjanima, kada sam se sreo sa ljudima koji su pomogli u spasavanju američkih vazduhoplovaca. Sećam se trenutka kada sam prvi put kročio na to polje. Mislio sam da idemo da vidimo neko malo polje, možda njivu sa krompirom, da ćemo se sresti sa nekim meštaninom, popiti rakiju i to bi bilo to, ali kada sam stigao tamo, zatekao sam američku i srpsku zastavu, kao i četrdesetak ili pedesetak ljudi koji su me dočekali", ispričao je Kapelo.

Kaže da je tada shvatio koliko je ta priča važna, ne samo njima već i njemu.

"I to ne samo zato što sam bio američki vazduhoplovac, već zato što sam Amerikanac. Priča o tome kako su Srbi pomogli i spasili Amerikance jeste priča koju moramo ispričati. ​​Osećam odgovornost da je prenesem. Sećam se susreta sa Pavlijom Papić i Draganom Vidakovićem. Oboje više nisu među živima, ali sam imao priliku da ih upoznam... Zato je ovo i za mene veoma lična priča, ali i priča koju imam obavezu da ispričam u ime onih koji su u tome učestvovali", naveo je Kapelo.

Kada je reč o predstojećem obeležavanju 82. godišnjice Misije Halijard, rekao je da očekuje da će i ove godine biti veliki broj posetilaca i dodao da će tu biti komandant Nacionalne garde Ohaja, kao i komandant Komande za specijalne operacije SAD u Evropi.

"Nastupaće vojni orkestar. Ponovo ćemo imati prelet aviona, kao i skokove padobranaca, pripadnika vojski SAD i Srbije, na teren. Događaj iz godine u godinu raste. Svake godine tamo dočekujemo sve više prijatelja i biće to još jedan lep dan", rekao je Kapelo.

Na pitanje da li operaciju Halijard vidi kao važan deo istorijskih temelja na kojima se današnji srpsko-američki odnosi mogu dalje razvijati, imajući u vidu i nedavno pokretanje strateškog dijaloga između Srbije i SAD, Kapelo je istakao da smatra da je ta misija samo jedna od mnogih zajedničkih istorijskih veza.

"I kao što sam rekao - zaista je sjajno videti da se strateški dijalog sprovodi, odnosno da se institucionalizuje i formalizuje. Rekao bih da je i ono što smo radili tokom proteklih 17 godina zapravo predstavljalo strateški dijalog. To je bio dijalog koji ima strateški uticaj na odnose između Sjedinjenih Država i Srbije", rekao je Kapelo.

Kako je dodao, i članovi porodica koje dolaze na obeležavanje godišnjice misije su takođe deo strateškog dijaloga.

"Oni su, na svoj način, takođe diplomate. Oni se vraćaju kući i pričaju o iskustvima koja su ovde stekli i ljudima koje su upoznali, a i to je važan deo tog razgovora", dodao je Kapelo.

Kada je reč o strateškom dijalogu između SAD i Srbije, koji je pokrenut u Vašingtonu u julu ove godine, Kapelo smatra da je veoma važno što je on ozvaničen na diplomatskom, odnosno formalnom nivou i da je sada ključno da preduzmemo konkretne korake u saradnji dve zemlje.

"Ovo otvara vrata i pruža priliku za dalje mogućnosti", rekao je on.

Istakao je da postoji mnogo načina da unapredimo interakciju između dve zemlje i da je to dobar podsticaj da se taj proces pokrene napred.

Na pitanje šta bi želeo da mlađe generacije u Srbiji i Sjedinjenim Državama upamte o ljudima koji su učestvovali u operaciji Halijard i o saradnji Srba i Amerikanaca tokom Drugog svetskog rata, Kapelo kaže da je uvek izazov zainteresovati mlade za ovakve stvari.

"Istorija ljudima možda nije uvek zanimljiva jer misle da se svodi samo na datume ili događaje. Ali verujem da, ako podelimo ljudsku priču, priču o pojedincima i njihovim delima hrabrosti i heroizma, tada stvaramo snažniju ljudsku vezu. Trudimo se da pronađemo načine komunikacije sa mladima koji odgovaraju njihovim navikama u primanju i usvajanju informacija. Ja sam, recimo, 'stara škola', ali moramo bolje da koristimo platforme društvenih mreža kako bismo doprli do njih", naveo je Kapelo.

On je istakao da Fondacija blisko sarađuje sa institucijama u SAD, a takođe želi više da radi i sa mladima na univerzitetima u Srbiji.

"Uspostavili smo veze sa pojedinim univerzitetima u Njujorku, Vašingtonu (poput Džordžtauna) i Oklahomi. Radimo sa mladima i studentima kako bismo im preneli ovu istoriju i objasnili njen značaj sa aspekta strateške komunikacije. Želimo da ono što smo postigli tamo sa mladima, ponovimo i ovde", rekao je Kapelo.

Misija Halijard jedna je od najvećih akcija evakuacije oborenih savezničkih avijatičara u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu.

Od avgusta 1944. do februara 1945. godine sa improvizovanih pista u Srbiji i Bosni i Hercegovini oko šest stotina vazduhoplovaca prebačeno je u američke baze u Italiji.

Tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je spaseno više od 1.000 članova savezničkih posada, od čega polovina na teritoriji Srbije.

Piloti oborenih aviona koji su nalaženi na prostoru od Ivanjice, Arilja, Zlatibora, Guče, Beograda do istočne Srbije i sela u zapadnoj Rumuniji, skrivani su, a kasnije evakuisani.

(Telegraf.rs/Tanjug)