Oglasila se NATAŠA KANDIĆ o presudi Tačiju i liderima OVK: "Cilj napada nije bilo civilno stanovništvo!"

Specijalizovano sudsko veće u Hagu je juče osudilo lidere bivše terorističke OVK na ukupno 81 godinu zatvora, a ubrzo su usledile i žestoke reakcije na ovu presudu.

Nasiljem su reagovali Albanci, koji su napravili velike nerede u Prištini i Hagu, a oglasile su se i mnoge javne ličnosti.

Teme za vas

Među njima je i Nataša Kandić, bivša izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, koja je sa interesovanjem pratila izricanje presuda.

Ona je prvo na svom X nalogu objavila komentar FHP, FHPK i REKOM na presudu. Ispod je celo saopštenje, a moglo je da se pročita da je "nezadovoljstvo na Kosovu opravdano", zbog "izostanka procesuiranja visokih oficira VJ i MUP pred sudovima u Srbiji". Pročitajte celo saopštenje:

"Specijalizovana veća Kosova su 16. septembra 2026. prvostepenom presudom oglasila krivim Hashima Thaçija, Kadrija Veselija, Rexhepa Selimija i Jakupa Krasniqija za ratne zločine protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, surovog postupanja, mučenja i ubistva.

Thaçi i Krasniqi osuđeni su na po 25 godina zatvora, Veseli na 18, a Selimi na 13 godina, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru. Presuda nije pravosnažna.

Sud je utvrdio da je najmanje 385 ljudi protivzakonito uhapšeno i lišeno slobode, da je najmanje 49 bilo izloženo surovom postupanju, najmanje 303 mučenju, a da je ubijeno 96 ljudi. Istovremeno, sva četvorica optuženih oslobođena su po šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti. Krivična odgovornost četvorice optuženih utvrđena je na osnovu njihovog značajnog doprinosa udruženom zločinačkom poduhvatu. Sud je zaključio da su optuženi i drugi rukovodioci OVK delili zajednički kažnjivi cilj - sistematsko hapšenje, lišenje slobode, zlostavljanje i ubijanje ljudi koje su smatrali ili proglašavali protivnicima.

Među ključnim dokazima bila su saopštenja Glavnog štaba OVK. Ona nisu bila samo propaganda, već su prenosila stavove i odluke članova Glavnog štaba o ljudima označenim kao "špijuni", "izdajnici" i "kolaboracionisti", a na terenu su shvatana i sprovođena kao naređenja za hapšenje, kažnjavanje i ubistva. Pojedina saopštenja izričito navode da su kazne i pogubljenja izvršeni na osnovu odluka Glavnog štaba, dok pronađeni nacrti pokazuju da su formulacije "oružani napadi" i "likvidirani" u objavljenim verzijama menjane u "kaznene mere" i "preduzete mere". Presuda dokumentuje postojanje zatočeničkih mesta u 14 opština na Kosovu i dva u severnoj Albaniji. Među zatočenima, mučenima, ubijenima i nestalima nisu bili samo Srbi i Romi, već i kosovski Albanci - članovi LDK, ljudi bez političkog angažmana, kao i pripadnici i pristalice OVK. Sud je utvrdio i da su optuženi imali saznanja o protivpravnim hapšenjima, zlostavljanjima i ubistvima, ali da nisu preduzeli delotvorne mere da ih spreče, istraže ili kazne počinioce.

Panel je zaključio da su doprinosili politici nekažnjivosti, a u pojedinim slučajevima štitili ili unapređivali osobe umešane u zločine. U postupku je učestvovalo 156 žrtava. Njihovi iskazi vratili su u središte postupka iskustva ljudi koji su bili zatvarani bez stvarnog postupka, teško premlaćivani i mučeni, kao i porodica koje već više od dve decenije ne znaju sudbinu svojih najbližih. Političke elite na Kosovu učvrstile su narativ o herojskoj borbi OVK za slobodu protiv srpskih snaga kao gotovo jedino dopušteno tumačenje rata. Taj narativ neće promeniti činjenice utvrđene presudom: da su postojala mesta zatočenja, da su u njima ljudi zlostavljani i da su mnogi ubijeni ili nestali. Oznaka "kolaboracionista" ne može zameniti dokaze, zakonit postupak i individualnu krivicu niti može opravdati otmicu, mučenje, nestanak ili ubistvo.

Istovremeno, opravdano je nezadovoljstvo na Kosovu zbog gotovo potpunog izostanka procesuiranja visokih oficira VJ i MUP-a pred sudovima u Srbiji. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo i Fonda za humanitarno pravo Kosovo, srpske snage su od 20. marta do 14. juna 1999. godine na Kosovu ubile 6.872 albanska civila. Ni 27 godina kasnije, u Srbiji nije procesuiran nijedan visokopozicionirani komandant VJ ili MUP-a za operacije u kojima su ubijene hiljade civila, iako presude MKSJ sadrže hiljade utvrđenih činjenica o delovanju jedinica VJ i MUP-a i njihovoj povezanosti sa komandnim strukturama na čijem su čelu bili pravosnažno osuđeni generali.

Takvo institucionalno nečinjenje pokazuje da je Srbija i dalje na strani osuđenih i zaštite oficira VJ i MUP-a povezanih sa strukturama odgovornim za najteže zločine nad kosovskim Albancima, umesto na strani žrtava i utvrđivanja individualne odgovornosti. Ali među žrtvama za koje, prema prvostepenoj presudi, odgovornost snose bivše vođe OVK nisu bili samo Srbi i Romi niti samo politički protivnici OVK. Među njima su bili kosovski Albanci, članovi LDK, ljudi bez političkog angažmana, kao i pripadnici i pristalice OVK. O njima se mora govoriti njihovim imenima, dokumentima i dokazima, a ne nazivima koji su im pripisivani da bi se njihovo kažnjavanje opravdalo."

Kandić je zatim, reagujući na reakciju Ivice Dačića na presudu Tačiju i liderima OVK, napisala sledeće:

"SPS= masovne grobnice u Srbiji. Da podsetim ministra Dačića da je politika njegove Socijalističke partije Srbije rezultirala masovnim grobnicama ubijenih Albanaca u Batajnici, Petrovom selu, Rudnici, rudniku Kiževak i jezeru Perućac i to je presuđena činjenica."

Na komentar novinara Željka Veljkovića o "delimičnoj pravdi" koja je zadovoljena presudom, Kandić je zatim prokomentarisala kratko:

"Nisu krivi za zločine protiv čovečnosti."

Na kraju ove serije "tvitova", Kandić je potpuno objasnila svoj stav, ponovo naglašavajući da "civilno stanovništvo nije bilo meta", kad je reč o zločinima koje su počinili lideri OVK, dok "civilno stanovništvo jeste bilo meta", kad je reč o srpskim generalima koji su osuđeni u Hagu.

"Lideri OVK osuđeni su za ratne zločine. Cilj napada i kaznenih mera nije bilo civilno stanovništvo nego su protivnici ciljani na osnovu individualnih okolnosti a ne na osnovu pripadnosti civilnom stanovništvu. Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević, Sreten Lukić i Dragoljub Ojdanić osuđeni su pred Haškim tribunalom za zločine protiv čovečnosti. Civilno stanovništvo je bila meta."

(Telegraf.rs)