Ko je Hašim Tači i za šta mu se tačno sudi?

Albanskom političaru Hašimu Tačiju, danas u 10 časova Specijalizovana veća tzv. Kosova izreći će prvostepenu presudu u Hagu, a nakon višegodišnjeg procesa i 234 dana suđenja u sudnici. Odluku o sudbini Hašima Tačija, Kadrija Veselija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija doneće trojica sudija Sudskog veća II: Amerikanac Čarls L. Smit III, Nemac Kristof Barte i Švajcarac Guenael Metro.

Ko je Hašim Tači?

Hašim Tači albanski je političar sa Kosova i Metohije, bivši predsednik i premijer Kosova, i jedan od osnivača i glavnih političkih lidera bivše Olobodilačke vojske Kosova (OVK). Rođen je 24. aprila 1968. godineu selu Broćna u opštini Srbica, koja se nalazi u oblasti Drenica na Kosovu i Metohiji. Oženjen je Lumnijom Gredžaliju i sa njom ima jednog sina.

Teme za vas

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, Tači je studirao filozofiju i istoriju na Univerzitetu u Prištini. Tokom studija postao je jedan od lidera albanskog studentskog pokreta (između 1990. i 1993. godine), u periodu kada su vlasti u Beogradu ukinule autonomiju Kosova i kada su Albanci počeli da organizuju paralelne institucije.

1993. godine, a usled političkog delovanja, Tači odlazi u Švajcarsku gde upisuje postdiplomske studije iz istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Cirihu. Tamo se priključuje radikalnoj političkoj emigraciji okupljenoj oko Narodnog pokreta Kosova (LPK), organizaciji koja je zagovarala oružanu borbu za otcepljenje Kosova, što je ubrzo dovelo do formiranja Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Tokom devedesetih, Tači je tajno putovao na Kosovo kako bi organizovao gerilske i terorističke akcije. Zbog napada na policiju i vojsku SR Jugoslavije, sud u Prištini ga je 1997. godine u odsustvu osudio na 10 godina zatvora zbog terorizma. Tada je dobio i konspirativni nadimak "Zmija", zbog sposobnosti da izbegne jugoslovenske snage bezbednosti.

Kada su 1998. sukobi na Kosovu prerasli u otvoreni rat, Tači se trajno vraća i postaje šef političke direkcije OVK.

Ključni trenutak u njegovoj karijeri bila je mirovna konferencija u Rambujeu u februaru 1999. godine. Iako mlad i bez zvanične državne funkcije, zapadne diplomate (pre svega administracija SAD) nametnule su ga za šefa albanske delegacije, čime je on potisnuo dotadašnjeg lidera kosovskih Albanaca, Ibrahima Rugovu.

Njegovu karijeru pratile su konstantne optužbe međunarodnih tela. Najveći udarac bio je izveštaj izvestioca Saveta Evrope Dika Martija iz 2010. godine, u kojem je Tači označen kao vođa "Dreničke grupe" koja se bavila trgovinom ljudskim organima zarobljenih Srba u Albaniji (tzv. "Žuta kuća"), kao i švercom oružja i droge.

Iako su te optužbe pokrenule osnivanje Specijalnog suda u Hagu, aktuelna optužnica pod kojom mu se sudi od 2020. godine ne obuhvata eksplicitno trgovinu organima, već sistemske ratne zločine nad civilima. Nakon što je sud zvanično potvrdio optužnicu, Tači je 5. novembra 2020. podneo ostavku na mesto predsednika i dobrovoljno se predao sudu u Hagu, gde se i danas nalazi.

Za šta se Tačiju sudi?

Hašimu Tačiju se pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu sudi po tačno definisanim pravnim kvalifikacijama, koje su podeljene u 10 konkretnih tačaka optužnice u glavnom postupku.

Sve tačke optužnice odnose se na period od marta 1998. do septembra 1999. godine i na teritoriju Kosova i severne Albanije (gde su se nalazili logori OVK).

Njemu se ne sudi za direktno izvršenje svakog pojedinačnog ubistva, već po konceptu individualne krivične odgovornosti i učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP). Tužilaštvo tvrdi da je on, kao deo najvišeg rukovodstva OVK, delio zajednički cilj da uspostavi potpunu kontrolu nad Kosovom kroz zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i uklanjanje svih onih koje su smatrali protivnicima.

Zločini protiv čovečnosti (6 tačaka)

Ova dela su klasifikovana kao zločini protiv čovečnosti jer tužilaštvo dokazuje da su bila deo široko rasprostranjenog i sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovništva:

• Progon – Sistemsko i teško uskraćivanje osnovnih prava ljudima na političkoj, nacionalnoj, etničkoj ili verskoj osnovi.
• Zatvaranje – Protivpravno lišavanje slobode i držanje ljudi u improvizovanim logorima i pritvorima pod kontrolom OVK.
• Drugi nehumani postupci – Nanošenje velikih patnji, ozbiljnih fizičkih ili mentalnih povreda (poput pretnji smrću članovima porodice, prisiljavanja da gledaju mučenja drugih svedoka itd.).
• Mučenje – Namerno nanošenje teškog bola ili patnje u cilju dobijanja informacija, priznanja ili kažnjavanja.
• Ubistvo – Likvidacije zarobljenika, civila i lica koja nisu učestvovala u neprijateljstvima.
• Prisilni nestanak lica – Hapšenje i otmice ljudi nakon kojih se odbijalo davanje informacija o njihovoj sudbini ili o tome gde se nalaze.

Ratni zločini (4 tačke)

Ova dela su klasifikovana kao ozbiljne povrede Ženevskih konvencija koje se primenjuju u vreme oružanih sukoba:

• Protivpravno lišavanje slobode / hapšenje – Zatvaranje ljudi bez ikakvog pravnog osnova ili procesa.
• Surovo postupanje – Fizičko zlostavljanje, premlaćivanje i držanje zatvorenika u nehumanim, prljavim uslovima, bez hrane, vode i medicinske nege.
• Mučenje – Istovetna pravna kvalifikacija kao kod zločina protiv čovečnosti, ali tretirana po zakonima i običajima ratovanja.
• Ubistvo – Ratni zločin ubistva zaštićenih lica (civila i razoružanih zarobljenika).

Ko su bile žrtve prema optužnici?

U optužnici se navodi da su mete ovih zločina bili:

• Kosovski Srbi i Romi: Civilno stanovništvo koje je otimano iz svojih kuća ili sa ulica.
• Kosovski Albanci (označeni kao "kolaboracionisti"): Lica za koja se smatralo da sarađuju sa srpskim vlastima, policijom ili vojskom.
• Politički neistomišljenici: Članovi i simpatizeri Demokratskog saveza Kosova (LDK) na čijem je čelu bio Ibrahim Rugova, a koji su bili u političkom sukobu sa OVK.

Ometanje pravosuđa (Poseban postupak)

Pored 10 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Tačiju se u posebnom postupku sudi i za:

• Ometanje pravosuđa
• Povredu tajnosti postupka
• Nepoštovanje suda

Detalji optužbe

Tužilaštvo ga tereti da je iz haškog pritvora, preko posetilaca koji su mu dolazili, slao tajne poruke i direktna uputstva zaštićenim svedocima (uključujući bivše oficire OVK) kako bi oni izmenili svoje iskaze i svedočili u njegovu korist.

(Telegraf.rs)