Macut: Srbiji potrebni stabilnost i istinski dijalog, moramo da prevaziđemo podele

Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je da su Srbiji potrebni stabilnost, odgovornost, mnogo više volje za konstruktivnim dijalogom i zajednički rad.

Macut je, u intervjuu za nedeljnik "Kompas", naveo da ne postoji nijedan ozbiljan problem koji možemo rešiti ako smo duboko podeljeni, a da, kada postoji minimum zajedničkog razumevanja i spremnost da se radi u interesu građana, rezultati ne izostaju.

Teme za vas

Premijer je ukazao na potrebu za istinskim dijalogom i odgovornosti koju svi imamo da sačuvamo stabilnost Srbije i društvenu energiju usmerimo ka razvoju, a ne ka sukobima.

Ukazao je da nam je potreban razgovor, čak i onda kada se ne slažemo i da su različita mišljenja prirodna, ali da podele ne mogu biti put kojim će Srbija ići napred.

Na pitanje koja mu je prva misao bila nakon što je Vlada dobila podršku parlamenta, naveo je da je to bila još veća svest o odgovornosti koju funkcija premijera nosi.

"Podrška u parlamentu nije kraj procesa, već obaveza da nastavimo da radimo još ozbiljnije i posvećenije", istakao je Macut.

Dodao je da je njegov glavni zaključak nakon trodnevne rasprave u Skupštini da je važno da se o najznačajnijim pitanjima razgovara u institucijama sistema.

"Narodna skupština je mesto gde treba da postoje različita mišljenja, različiti stavovi i različiti pogledi na rešavanje problema. Politička rasprava je prirodan deo demokratskog procesa, ali smatram da je važno da nakon svake rasprave ostane nešto korisno za građane. Nama svima cilj ne treba da bude da se delimo oko svakog pitanja, već da tražimo najbolja rešenja za izazove sa kojima se država suočava", istakao je premijer Macut.

Odgovarajući na pitanje da li je od političkih neistomišljenika čuo neke konkretne predloge ili kritike koje smatra vrednim razmatranja i koje bi mogao da primeni, Macut je rekao da smatra da svaka ozbiljna i argumentovana kritika zaslužuje da bude saslušana.

"Važno je, međutim, da kritika bude usmerena ka unapređenju i rešenjima, a ne da sama sebi bude cilj", ukazao je premijer i dodao da su Srbiji potrebni predlozi koji će doprineti boljem funkcionisanju sistema, boljem životnom standardu građana i jačanju institucija.

Na pitanje da prokomentariše to što deo opozicije njegovu vladu naziva „marionetskom“ i tvrdi da ne donosi odluke samostalno, Macut je ponovio da svako ima pravo kako na svoje političko mišljenje, tako i na kritiku rada Vlade.

"Sa druge strane, najlakše je lepiti etikete i prideve, a da se ne sagleda realno veliki doprinos koji je aktuelna vlada postigla u veoma teškim i složenim okolnostima. Svakako ne smemo zaboraviti da se odgovor na političke kritike najbolje daje kroz rad i rezultate", rekao je predsednik Vlade.

Naglasio je da Vlada Republike Srbije svoje odluke donosi u skladu sa Ustavom, zakonima i u okviru institucija sistema i da svako ko obavlja državnu funkciju ima obavezu da radi u interesu građana i države.

Premijer je dodao da će najbolji odgovor na sve kritike biti ono što Vlada bude uspela da uradi, odnosno, kad podvuče crtu i vidi da li građani žive bolje, da li sistemi funkcionišu efikasnije i da li stvaramo stabilnije društvo.

Prof. dr Macut je rekao da je prihvatio predlog da bude premijer jer je smatrao da njegovo životno iskustvo može da doprinese smirivanju situacije, vraćanju poverenja i usmeravanju energije društva ka zajedničkim ciljevima.

"Prihvatanje ove funkcije nije bila laka odluka, ali ipak, postoje trenuci kada čovek mora da razmisli ne samo o sopstvenom profesionalnom putu, već i o tome šta može da uradi za društvo u kome živi", naveo je Macut.

Dodao je da je ta promena svakako bila veliki izazov, jer su, kako je naveo, medicina i politika dva različita okruženja, ali postoji i nešto što ih suštinski povezuje, a to je činjenica da obe oblasti moraju biti usmerene ka ljudima.

"Najveća promena je možda u brzini i širini odgovornosti. U medicini se bavite konkretnim pacijentom, a u državnoj upravi morate istovremeno razmišljati o različitim sistemima, interesima i dugoročnim posledicama odluka", kaže Macut i dodaje da suština ostaje ista, a to je služiti ljudima.

Odgovarajući na pitanje da li ima utisak da je srpsko društvo danas još podeljenije ili korak bliže smirivanju tenzija kaže da veruje da je svima nama jasno da su podele nešto što nas kao društvo ne može voditi napred.

"Različita mišljenja su prirodna i ona su sastavni deo svakog demokratskog društva, ali problem nastaje onda kada razlike postanu prepreka za razgovor i zajednički rad", ukazao je Macut.

Istakao je da u Srbiji postoji velika potreba za stabilnošću, normalnim razgovorom i vraćanjem poverenja među ljudima, da građani žele da vide da institucije rade svoj posao i da se njihovi svakodnevni problemi rešavaju.

Predsednik Vlade kaže da Srbija ima mnogo potencijala i mnogo važnih ciljeva ispred sebe i da su za njihovo ostvarenje potrebni saradnja i zajedništvo.

Dodao je da podele u našem društvu imaju duboke istorijske korene, ali da je važno da kao društvo napravimo iskorak i da shvatimo da nas razlike ne moraju nužno deliti.

"Naprotiv, one mogu biti naša prednost, ako ih posmatramo kao priliku da čujemo drugačija mišljenja i da kroz dijalog dođemo do boljih rešenja. Zrela društva nisu ona u kojima svi misle isto, već ona u kojima ljudi umeju da razgovaraju, da se ne slažu, a da pritom ne gube međusobno poštovanje. Duboko sam uveren da je to nešto čemu treba da težimo", rekao je Macut.

Odgovarajući na pitanje da li današnja podela na „blokadere“ i „ćacije“ preti da nadživi događaje koji su je stvorili, kao što je bio slučaj sa Karađorđevićima i Obrenovićima, partizanima i četnicima, Macut je rekao da takve podele mogu da ostave dugotrajne posledice i da uspore razvoj društva i da zato veruje da nijedna podela ne treba da postane trajna kategorija u našem društvu.

"Prirodno je da svaka generacija ima svoje izazove i svoje podele, ali je važno da one ne postanu trajne linije razdvajanja. Naš zadatak je da te podele prevaziđemo, da prestanemo da ljude posmatramo kroz etikete i da se vratimo onome što nam je zajedničko", naglasio je Macut.

Istakao je da pravi dijalog zahteva strpljenje, odgovornost i određeni stepen poverenja, ali da bez dijaloga nema ni trajnih rešenja.

Predsednik Vlade je ukazao da dijalog ne sme biti samo razgovor, niti formalnost koja se ispunjava zato što se to od nas očekuje, već da podrazumeva spremnost da zaista čujete drugu stranu, da razumete njene argumente i da budete spremni da, ukoliko je potrebno, preispitate i sopstvene stavove.

"Mislim da je važno da se kao društvo vratimo suštini te reči i da prihvatimo da dijalog nije politički pojam, već način komunikacije koji primenjujemo u svakodnevnom životu, u institucijama, na univerzitetu, u medijima", rekao je Macut.

Na pitanje koje su stvari oko kojih više ne smemo biti podeljeni, premijer je rekao da postoje teme koje moraju biti iznad dnevne politike i oko kojih moramo imati zajednički stav i da su to pre svega budućnost naše dece, kvalitet obrazovanja, dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite, ekonomski razvoj i stabilnost države.

"Ne moramo se slagati oko svih političkih pitanja, ali moramo imati jasan dogovor o tome u kom pravcu želimo da se Srbija razvija. Bez toga, svaki napredak postaje sporiji i teži. Nacionalni konsenzus ne znači odsustvo različitih mišljenja, već postojanje jasnih zajedničkih ciljeva koji nas povezuju", ukazao je Macut.

Govoreći o tome šta konkretno misli kada kaže da Univerzitet mora da dobije „drugu dimenziju“, naveo je da misli na njegovu snažniju ulogu u razvoju društva u celini.

"Univerzitet ne sme biti samo mesto sticanja diplome, već centar znanja, istraživanja i inovacija. To podrazumeva kreiranje savremenih studijskih programa, jače povezivanje sa privredom, veću primenu naučnih rezultata u praksi, kao i otvaranje prostora za mlade ljude da razvijaju svoje ideje. Univerzitet treba da bude mesto gde se stvara budućnost, i ne samo kroz obrazovanje, već i kroz konkretan doprinos društvu", kaže Macut.

Prema njegovim rečima, odnos profesora i studenata je jedan od temelja svakog obrazovnog sistema i taj odnos mora biti zasnovan na međusobnom poštovanju, poverenju i odgovornosti.

"Profesori imaju obavezu ne samo da prenose znanje, već i da budu uzor, da podstiču kritičko razmišljanje i da pripremaju studente za izazove koji ih čekaju. Sa druge strane, studenti treba da imaju prostor da iznesu svoje stavove, da postavljaju pitanja i aktivno učestvuju u procesu obrazovanja", rekao je predsednik Vlade Srbije.

(Telegraf.rs/Tanjug)