Uživo Patrijarh Porfirije: Večeras nas je sabrala ljubav prema našim mučenicima

Centralno obeležavanje Dana sećanja na stradale i prognane Srbe iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske 1995. godine počelo je u Mrkonjić Gradu, gde će se okupljenima, između ostalih, obratiti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Teme za vas

"Ja sam Nevenka Dobrić, majka Siniše Dobrića, koji je 4. avgusta 1995. pošao u kolonu ds spasi svoj maleni život. U traktorskoj kabini sa svojim đedom Petrom prema Kostajnici. Ni punih 10 km nismo odmakli kada je hrvatska vojska presekla kolonu i s 12 prostrelnih rana usmrtila Sinišu i Petra, mene je prikolica poklopila. Hrvatska vojska je ubila moje dete i svekra. Hrabre krajiške žene nisu dozvolile da telo mog deteta ostane u šumi da ga rastrgnu zveri. Svekar Petar se do danas vodi kao nestalo lice. Još uvek moje dete ne počiva u miru jer su moje rane otvorene. Ako moj Siniša nije civilna žrtva rata ima li srpskih civilnih žrtava u Hrvatskoj? Boriću se da zločinci odgovaraju"; ispričala je Nevenka Dobrić.

Tokom komemorativnog skupa prikazan јe film "Pogrom – 31 godina" Memoriјalnog centra Republike Srpske.

Intonirane su himne Republike Srpske i Srbiјe.

Parastos žrtvama služi patriјarh srpski Porfiriјe.

"Draga duhovna deco, dični Krajišnici, pomaže Bog svima! Iz godine u godinu sabiramo se na različitim mestima da molitvom pomenemo stradale u strašnom progonu. Večeras ovde nećemo tražili nove reči jer istina ostaje ista, bol ne prestaje protokom vremena, Naša obaveza da pred Bogom pamtimo svoje stradalnike ostaje trajna i nepromenjiva. večeras nas je sabrala ljubav prema našim mučenicima. Na Petrovačkoj cesti, na putu prema spasenju, stradali su nedužni ljudi", rekao je patrijarh Porfirije. "Naša izgnana braća i sestre nosila su u sebi veru da ih Gospod nije ostavio, svih njih se večeras molitveno sećamo. Sećamo se svih onih koji su u nepreglednim kolonama krenuli put Republike Srpske i Srbije. Ovde nas je sabrala želja da molitveno pamtimo velike žrtve. Ova stradanja treba ds nas kao kršteni narod opet vrate onome što oduvek jesmo, vrate korenima, okrenu Bogu. Treba da nas uvedu u istinsko razumevanje reči Hristovih "ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe". Hristova zapovest svakome od nas pokazuje put. Da ne dozvolimo da nas umesto ljubavi prema bližnjem ophrva mržnja. Tek voleći svoj narod postajemo sposobni da volimo druge, da volimo tuđe. Pozivam sve nas da budemo koliko možemo iznad partikularnih interesa, da se izdignemo iznad podela i razdora. Pozvani smo da čuvamo mir i slogu među sobom", rekao je, između ostalog, patrijarh Porfirije.

Kako je ranije najavio, govor će biti pomalo "ideološki drugačije obojen u smislu budućnosti Srbije i njenog napretka".

"Ne mogu da kažem da će biti istorijski govor, ali biće nešto drugačije. Biće, naravno, pokazan i pijetet prema žrtvama, ali govoriću i o nekim stvarima o budućnosti, kako ja doživljavam i srpski narod i srpsku državu u budućnosti. Mislim da sam neko ko je najduže na vlasti u Srbiji, to je već više od 14 godina, niko nema toliko iskustva, i to u komadu. Niko nema toliko iskustva, i Milošević sve da mu partijske pobede računate, a ne državne, bio je manje od toga", poručio je Vučić.

"I biću sasvim otvoren: govoriću o nekim stvarima, govoriću o nekim idejama koje vidim da neki pokušavaju da nam proguraju, kao što su nam progurali izmene Ustava 1970. godine, amandmane '71, i Ustav '74, gde su nam konfederalizovali Jugoslaviju i tako nam sad ulaze stranci agenturno, preko svojih agenata, lažnih patriota, nacionalista i svih drugih, u priče o policentričnom srpstvu, decentralizovanom srpstvu, konfederalnom srpstvu i svemu drugom", naveo je.

"Oluja"  je počela 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije, kao i jedinica HVO na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, tokom koje je sa ognjišta proterano više od 220.000 krajiških Srba.

Na ažuriranoj evidenciji "Veritasa" nalaze se imena 1.904 poginula i nestala lica u toku i posle ove akcije, među njima je 1.250 civila od kojih su oko tri četvrtine bile starije od 60 godina.

Među žrtvama je i desetoro dece mlađe od 14 godina i 566 žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.

Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine "Oluju" kvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, iako svetski eksperti za tu oblast tvrde da je ta operacija imala sve karakteristike genocida.

(Telegraf.rs)