Jovanov: Posle 31 godinu "Oluja" bi za mnoge bila zatvoreno poglavlje, za Srbiju nije

Šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Milenko Jovanov izjavio je danas da bi trideset jednu godinu posle "Oluje" za mnoge to moglo da bude zatvoreno istorijsko poglavlje, ali za srpski narod nije i nikada neće biti.

"Kako može da bude gurnuto u zaborav ono posle čega je više od 250.000 ljudi proterano sa svojih vekovnih ognjišta, hiljade civila ubijeno, a desetine diljada porodica ostalo bez prava na povratak, na svoju imovinu i na pravdu?", naveo je Jovanov na svom Iks nalogu.

Teme za vas

Naveo je i da je je "Oluja" zločin koji traje.

"Traje kroz načinjenu nepravdu, kroz ćutanje međunarodne zajednice, kroz slavljenje etničkog čišćenja jednog naroda kao državnog praznika i kroz pokušaje da se istorija prepravi. I, kao da to sve nije dovoljno, zločince koji su lično učestvovali u proterivanju Srbe iz Republike Srpske Krajine i koji se time javno hvale, nameću kao nekakve autoritete od čijeg će stava da zavisi budućnost ove zemlje i naroda. Nažalost, za jedan deo političkih činilaca u Srbiji, ta kreatura i jeste ne samo autoritet, već i nesporni politički lider", navodi Jovanov.

Istakao je da Srbija ne sme da zaboravi žrtve "Oluje".

"Naša je dužnost da pamtimo svaku žrtvu, čuvamo istinu i insistiramo na pravdi, jer narod koji zaboravi svoje stradalnike rizikuje da mu se istorija ponovi. Večno sećanje na nevino stradale. Slava im", zaključio je Jovanov.

Prvih dana avgusta 1995. godine dogodila se agresija Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu (RSK), tokom koje je poginulo ili nestalo više od 1.900 osoba i proterano najmanje 220.000 Srba, a počela je na današnji dan u zoru.

Agresija na RSK, koju zvanični Zagreb naziva vojno-policijska akcija "Oluja", započela je ujutro 4. avgusta, masivnim napadom na prostor Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju, iako je taj prostor formalno bio pod zaštitom UN.

Bili su to sektori "Jug" i "Sjever" obezbeđeni od strane UN, odnosno misije UNPROFOR, ustanovljene februara 1992. Rezolucijom 743 Saveta bezbednosti OUN.

Predstavnici RSK u Ženevi i Beogradu prihvatili su inače prethodnog dana predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju.

Među poginulima, prema raspoloživim podacima Veritasa, bilo je 1.904 osoba, 66 odsto su bili civili, a među njima tri četvrtine stariji od 60 godina. Trećina ubijenih su bile žene. Ubijeno je i desetoro dece mlađe od 14 godina. Ubijanju su pritom nastavljena i po okončanju ratnih dejstava, kako onih koji su ostali na prostoru Krajine, tako i nad izbeglima koji su se povlačili, dejstvima u dubini BiH.

(Telegraf.rs/Tanjug)