Starović: Srbiji je do sada u okviru plana rasta EU za Zapadni Balkan odobreno 168 miliona evra

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da je do sada Srbiji, u okviru planu rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, odobrena isplata 168 miliona evra, a od toga 111 miliona kroz sredstva predfinansiranja i 57 miliona kroz prvu tranšu plana rasta.

"Mi smo pre bezmalo godinu dana, u julu prošle godine, podneli zahtev za isplatu druge tranše u vrednosti od oko 105 miliona evra. U januaru mesecu smo podneli zahtev za isplatu treće tranše u iznosu od oko 95 miliona evra, dakle u zbiru oko 200 miliona", naveo je Starović na 42. sednici Odbora za evropske integracije.

Teme za vas

Ministar je naglasio da će Srbija 15. jula podneti zahtev za isplatu četvrte tranše sredstava na osnovu koraka iz reformske agende koji su realizovani do kraja juna, odnosno onih koji su realizovani u grejs periodu koji je istekao krajem juna.

Međutim, iako su predstavnici državnog rukovodstva u dnevnoj komunikaciji sa kolegama iz Evropske komisije, Starović je naveo da ne može da kaže koliki će biti finansijski obuhvat četvrtog zahteva za isplatu.

"Ali ono što mi se čini sada već gotovo izvesnim, zdravorazumski posmatrano, a zahvaljujući ovom reformskom zamahu koji je prepoznat i priznat od Evropske komisije u prethodnom periodu, koji je u krajnjoj liniji rezultirao i šestom uzastopnom preporukom za otvaranje klastera 3, verujem da ćemo veoma brzo dobiti i pozitivno rešenje o isplati, nadam se, druge, a potom i treće finansijske tranše iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan", kazao je Starović.

Ministar je ukazao da je to suverena odluka same Evropske komisije, u skladu sa pravilima i procedurama realizacije Plana rasta, ističući da nije ovlašćen da bilo šta najavljuje ili obećava.

"Ali zdravorazumski verujem da će to biti veoma brzo, u danima i nedeljama koji su pred nama", istakao je Starović.

Odgovarajući na pitanja članova odbora povodom reformskog procesa, Starović je istakao da zamah koji postoji ne bi smeo da stane, bez obzira na ishod koji će biti do kraja jula, odnosno da li će doći do otvaranja klastera 3 ili će doći do ponovnog odlaganja donošenja odluke o njegovom otvaranju.

"Videćemo u narednim danima i sedmicama, ali bez obzira na to, ja sam ubeđen da zamah u reformskom procesu neće stati, i važna je uloga Narodne skupštine u tim procesima i na to svakako računamo", kazao je Starović.

Prema njegovim rečima, ukoliko bi ishod rasprava unutar Evropskog saveta bio pozitivan i ukoliko dođe do otvaranja klastera 3, Starović je ocenio da bi to zaista omogućilo neku vrstu napretka.

Naglasio je da je Srbija, kroz rad operativnog tima u prethodnih pola godine, dostigla merila i kriterijume za otvaranje klastera 3, kao i klastera 2.

"Nakon klastera 3, blizu smo is punjavanja svih merila i kriterijuma i za klaster broj 5, a uz jedan dobar vetar u jedra i dobru atmosferu koja trenutno postoji, verujem da do kraja godine možemo dostići i prelazna merila za polja 23-24, takozvani Iber, za koji sam čvrsto ubeđen da predstavlja zapravo onu ključnu i prelomnu stepenicu u procesu pristupanja Evropskoj uniji", naveo je Starović.

Govoreći o mogućnosti gradualnog ulaska u Evropsku uniju, ministar je naveo da je to pretpostavljeni ishod debata o izmenama metodologije proširenja unutar EU.

"Međutim, bez obzira kako na kraju bude ta nova metodologija izgledala, kako tačno budu definisane te stepenice u faznom pristupanju Evropskoj uniji, sasvim je izvesno da će ključni preduslov za bilo koju od naprednijih stepenica svakako biti ekvivalentan Iberu. I zbog toga je na nama da veoma posvećeno radimo upravo na merilima, prelaznim merilima za polja 23-24", dodao je ministar.

Odgovarajući na sugestiju članice odbora Dubravke Filipovski, da Operativni tim za pristupanje Srbije Evropskoj uniji dodatno posveti pažnju državama koje nisu spremne da podrže preporuku EK za otvaranje klastera 3, Starović je istakao da je povodom toga Srbija otvorila ambasadu u Rigi, koja će pokrivati tri baltičke republike i da su u toku veoma intezivni razgovori sa zemljama Beneluksa.

Dodao je da se razgovori vode u cilju adekvatnog informisanja i predstavljanja reformskih procesa i njihovih pozitivnih ishoda rukovodstvima skeptičnih država EU.

"Iskoristio bih i ovu priliku da ukažem i na to da ne bismo smeli da budemo ni naivni, jer kada govorimo o toj političkoj volji za proširenje, konkretno kada je govor u slučaju Srbije, moramo znati da kada ta snažna i adekvatna politička volja nije prisutna, da je nekada veoma prigodno sakriti se iza nedostatka punog konsenzusa, ili iza veta, blokade, kako god, jedne ili više država", dodao je ministar.

Prema njegovim rečima, sa druge strane kada adekvatna, dovoljna, snažna politička volja postoji, svaki nedostatak konsenzusa se veoma lako prevaziđe, a što je, kako kaže, viđeno u istoriji proširenja Evropske unije.

"Možda je najočiglednije u slučaju pokušaja blokade pristupa Hrvatske EU 2013. godine, kada je ta bilateralna blokada Slovenije veoma efikasno prevaziđena. Ovo sve kažem ne zato da bih tvrdio da nije potrebno posvetiti pažnju državama koje su skeptične, nego upravo suprotno. To je nešto što činimo, ali takođe verujem da će ishod ovih razgovora o otvaranju klastera 3 zapravo poslužiti i kao potvrda, prisustvo ili odsustvo političke volje i stvarne političke volje u onim velikim, važnim, ključnim državama članicama Evropske unije", kazao je Starović.

Govoreći o saradnji državnog rukovodstva sa opozicijom po pitanju pregovora sa EU, Starović je ocenio da nije potrebno ni adekvatno da postoji direktna saradnja između ministarstva i političkih stranaka po tom pitanju.

"Ta vrsta komunikacije i saradnje se uglavnom i ostvaruje upravo u ovom formatu, dakle unutar Narodne skupštine i njenog plenuma, odnosno nadležnog odbora koji trenutno zaseda", rekao je Starović odgovarajući na pitanja zamenika predsednika odbora Milana Radina.

Komentarišući konstataciju Radina da ne postoji bazični konsenzus o prioritizaciji puta države ka Evropskoj uniji, koji bi morao obuhvatiti u najmanju ruku one političke stranke koje se deklarišu kao proevropske i nominalno zalažu za članstvo Srbije u EU, Starović je ukazao da je takva situacija primetna jedino u Srbiji.

"Podvlačim, od svih kandidata, mi imamo tu situaciju da nominalno proevropske stranke ne samo da ne glasaju ovde u Narodnoj skupštini za zakone koji su usaglašeni sa EU. Tako nešto nećete videti ni u jednoj drugoj državi kandidatu", rekao je Starović.

Ministar je naveo primer Crne Gore u kojoj, kako kaže, Demokratska partija socijalista podržava legislativu koja vodi tu državu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Dodao je da u Albaniji Demokratska partija Albanije, uprkos svim oštrim političkim podelama i svakodnevnim masovnim i nasilnim protestima, u parlamentu glasa i podržava za proevropske zakone.

"Slična vam je situacija i u Ukrajini, Moldaviji, i tako dalje. Jedino kod nas imamo nominalno proevropske političke snage koje ne daju svoj doprinos usvajanju propisa koji su deo evropske agende i koji nas vode ka članstvu. Ono što je, verujem, još lošije od toga jeste činjenica da brojni predstavnici tih i takvih nominalno proevropskih stranaka aktivno lobiraju za to i zagovaraju neotvaranje klastera 3, zaustavljanje procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, i aktivno zagovaraju, kao što smo mogli svi toliko puta da vidimo i da svedočimo, obustavu isplate finansijskih sredstava Srbiji", naveo je Starović.

(Telegraf.rs/Tanjug)