U Skupštini i danas najviše o rebalansu

Tokom rasprave na vanrednoj sednici Skupštine Srbije, na čijem je dnevnom redu i predlog rebalansa budžeta, poslanici i danas najviše govore o predlogu rebalansa budžeta i jednokratnoj pomoći građanima, pri čemu poslanici vlasti podržavaju predlog rebalansa ističući da se većim prihodima omogućava bolja socijalna politika, dok poslanici opozicije kritikuju predlog rebalansa ocenjujući da se rashodi povećavaju kroz zaduživanje i da se rebalans usvaja pred izbore.

Poslanik Srpske napredne stranke Željko Rebrača rekao je u raspravi da rebalans budžeta ne znači da država menja cilj, već znači da prilagođava put do njega.

Teme za vas

"Razgovaramo o rebalansu u kojem su prihodi veći za 112,45 milijardi dinara od prvobitno planiranih. Mislim da ta činjenica govori više od mnogo političkih ocena", naveo je Rebrača.

On se osvrnuo i na neke od projekata u oblasti sporta koji su završeni ili se rade, kao što su Nacionalni stadion, Akvatik centar, stadioni u Loznici, Leskovcu i Zaječaru, hale, bazeni i tereni.

Poslanici raspravljaju i o davanju jednokratne pomoći građanima, a poslanici vlasti ističu da je njihova politika usmerena na brigu za građane i da ovo nije prvi put da se daje jednokratna pomoć.

Poslanici opozicije, sa druge strane, tvrde da davanje jednokratne pomoći ne predstavlja brigu, već, kako navode, "politički populizam pred izbore" i da je prava pomoć borba za poboljšanje životnog standarda građana.

Poslanik Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović tvrdio je da će građani novac koji će im biti isplaćen kao jednokratna pomoć državi početi da vraćaju već posle izbora i da to nije pomoć građanima, već "predizborni ček" za vlast.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali na to je odgovorio da je politika ove vlasti usmerena ka brizi prema ljudima i podsetio da ovo nije prvi put da se isplaćuje jednokratna pomoć.

Mali je dodao da je važno da se vidi da su oni koji su nekada vladali Srbijom protiv toga da se isplati jednokratna pomoć građanima i da se ublaže negativne posledice energetske krize.

"Mi sa našom politikom nastavljamo, isplata je, kao što sam najavio, svim našim penzionerima, svim onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, svim onima koji primaju dečiji dodatak, svim onima koji primaju borački dodatak i borci, isplata će biti 14. septembra, kao što smo i obećali, i mi od tog obećanja odustati nećemo", naveo je Mali.

Poslanik Narodnog pokreta Srbije Aleksandar Ivanović je, govoreći o predlozima zakona o izmenama Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Pravosudnoj akademiji,izneo tvrdnju da nije istina da EU zahteva od Srbije sprovođenje takvih zakonskih rešenja, jer, kako kaže, EU poznaje više modela ulaska u pravosudni sistem.

On je upitao ministra pravde Nenada Vujića zašto ignoriše poziv Društva sudija da se ovi predlozi zakona povuku iz zakonske procedure.

Ivanović je dodao da je ova sednica sazvana po hitnom postupku, iako, prema njegovom mišljenju, ništa nije bilo hitno.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je na to odgovorila da ne postoji sednica o rebalansu budžeta, a da nije sazvana po hitnom postupku, jer, kako kaže, za vreme trajanja sednice o rebalansu državni trezor je zatvoren.

"Ne postoji vlast koja je išla na rebalans budžeta a koja nije to stavljala po hitnom postupku. Žao mi je što to ne znate. Dakle, tek onda, kada usvojimo rebalans budžeta, može da se otključa trezor i da država nastavi da funkcioniše i da nastavi plaćanja. Zbog toga je po hitnom postupku. Ova, kao i svaka u prošlosti", navela je Brnabić.

Narodna poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović je, osvrćući se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, ocenila da u njemu nema nikakve zaštita lica sa mentalnim smetnjama, već samo, kako kaže, "sankcije, sputavanje i izolacija".

"Ono što je zabrinjavajuće u ovom predlogu zakona jeste da se sva lica sa mentalnim smetnjama svrstavaju u grupu lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost", rekla je ona.

Ocenila je da se ovim predlogom potpuno ignorišetu prava lica sa mentalnim smetnjama i da im se zabranjuje da odlučuju o svom zdravlju i da učestvuju u određenim procesima.

(Telegraf.rs/Tanjug)