Od Golog otoka do Skupštine: Znate li ko je bio Dragoljub Mićunović?

Dragoljub Mićunović, srpski političar i član Demokratske stranke, preminuo je noćas u 96. godini. To je za Telegraf.rs potvrdio predsednik Demokratske stranke, Srđan Milivojević.

Mićunović je bio filozof i političar, bivši predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, bivši narodni poslanik koji je bio nekoliko puta biran u saveznoj i republičkoj skupštini i nekadašnji predsednik Demokratske stranke i jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke.

Teme za vas

Boravak Dragoljuba Mićunovića na Golom otoku predstavlja jedan od najtežih, ali i ključnih perioda u formiranju njegove ličnosti, filozofskog stava i kasnijeg političkog delovanja. To mu se desilo kao devetnaestogodišnjem mladiću, 1948. godine. Mićunović je uhapšen 1949. godine kao student. Razlog za hapšenje zvanično je bio "verbalni delikt" i navodne simpatije prema Sovjetskom Savezu (staljinizmu). Sam Mićunović je kasnije objašnjavao da je bio žrtva mladalačke naivnosti, solidarnosti sa drugovima i opšte atmosfere potkazivanja koja je tada vladala.

Završio je gimnaziju u Prokuplju 1950. godine, a potom je upisao filozofiju na beogradskom Filozofskom fakultetu, gde je diplomirao 1954. Mićunović je jedno vreme, po diplomiranju, radio kao profesor filozofije i psihologije u Kruševcu. Početkom 1960-ih postaje asistent na beogradskom Filozofskom fakultetu na katedri za filozofiju.

Februara 1990. godine izabran je za predsednika DS. Decembra iste godine, na prvim višestranačkim izborima, izabran je za poslanika u Skupštini Srbije. Dve godine kasnije, 1992, postaje poslanik i u Veću republika Skupštine SR Jugoslavije, kada je ponovo izabran za predsednika Demokratske stranke.

Foto: Milena Đorđević

Godine 1994. stranku preuzima Zoran Đinđić, a Mićunović podnosi ostavku i napušta je. Dve godine kasnije osniva Demokratski centar, čiji će predsednik biti do povratka u Demokratsku stranku. Mićunović je bio jedan od inicijatora ujedinjenja srpskih opozicionih stranaka u jedan blok što je dovelo i do stvaranja DOS-a (Demokratska opozicija Srbije). Kada je DOS u oktobru 2000. došao na vlast, Mićunović postaje predsednik Veća građana Skupštine SR Jugoslavije. U februaru 2003. godine izabran je za predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore.

Početkom 2004. postaje poslanik i u Skupštini Srbije i Crne Gore. Ponovo je izabran za poslanika u srpskom parlamentu na vanrednim izborima u januaru 2007, zatim u maju 2008, maju 2012. i aprilu 2016. godine.

Kasnije je postao počasni predsednik Demokratske stranke.

Autor je mnogih knjiga – Logika i sociologija: induktivno zaključivanje u sociologiji, 1971; Socijalna filozofija: Ogledi, 1988; Filozofija minima, 2001; Muški zločin i izvinjenje, 2003; Moja politika, 2005; Reči u vremenu: skupštinski govori, 2007; Logički problemi u istraživanju društva, 2008; Istorija društvenih teorija. Tom 1, 2010; Istorija društvenih teorija. Tom 2, 2010; Život u nevremenu. Tom 1, 2013; Život u nevremenu. Tom 2, 2014; Život u nevremenu. Tom 3, 2016...

Mićunović je i nosilac Nagrade za toleranciju, francuskog Ordena legije časti, Ordena italijanske zvezde solidarnosti i drugih nagrada za demokratiju i toleranciju.

Saopštenje Demokratske stranke

"Sa dubokom tugom opraštamo se od Dragoljuba Mićunovića, jednog od obnovitelja rada i osnivača moderne Demokratske stranke, njenog prvog predsednika posle obnove 1990. godine i čoveka koji je svojim životom obeležio borbu za slobodu, demokratiju i dostojanstvo politike u Srbiji", naveli su na početku.

Kako su napisali, "Dragoljub Mićunović pripada generaciji ljudi koji su znali cenu slobode, jer su je plaćali lično, ali koji od borbe za demokratsku Srbiju nikada nisu odustali. Kao filozof, profesor, politički zatvorenik, parlamentarac i demokrata, ostavio je trag koji prevazilazi jednu stranku i pripada političkoj istoriji Srbije".

"Za Demokratsku stranku njegovo ime ostaje deo našeg identiteta, naše obnove i naše obaveze da nastavimo borbu za Srbiju slobodnih građana, jakih institucija i demokratskih vrednosti. Porodici, prijateljima, poštovaocima i svim demokratama upućujemo najiskrenije saučešće. Neka mu je večna slava", navode u saopštenju.

(Telegraf.rs)