Vučić: Država ne sme da bude privilegija bez odgovornosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je programski tekst u Kuriru u kojem je izneo plan za Srbiju u pet tačaka. Prva tačka sadrži zadatak koji je za sve prethodne vlasti ostao neispunjen - drastično smanjenje broja članova Vlade, državnih sekretara, pomoćnika ministara, kao i drugih delova državnog aparata poput brojnih agencija, kancelarija i uprava.

Ovom najavom Vučić je još jednom pokazao da ima retku sposobnost i volju da posegne za nepopularnim rezovima i, ako zaista uspe da smanji državni aparat, uradiće nešto što niko pre njega nije.

Teme za vas

"Odlučnije i snažnije nego pre 12 godina, potrebno je ukinuti brojne agencije, kancelarije i uprave koje su sebi svrha, a suštinskog razloga za njihovo postojanje nemaju" objasnio je Vučić.

On je u autorskom tekstu dodao da, uz sve brojne rezultate, objektivne i merljive, "postoje stvari koje nismo uspeli da uradimo i pružimo građanima", naglašavajući da je bilo nedovoljno pravde, "ne samo našom krivicom, ali svakako ne i bez naše odgovornosti".

Hrabra odluka

Stručnjak za državnu upravu Mihajlo Rabrenović ocenjuje za Kurir da najava o mogućem drastičnom smanjenju državnog aparata predstavlja jednu od najozbiljnijih tema u oblasti reforme javne uprave u poslednjih nekoliko godina.

"U savremenoj praksi upravljanja državom potpuno je uobičajeno da se periodično preispituje organizaciona struktura institucija, broj organa, nadležnosti i efikasnost rada. Danas se sve više insistira na jasnim indikatorima učinka - koliko se brzo procedure sprovode, koliko košta funkcionisanje sistema i u kojoj meri institucije zaista ostvaruju postavljene ciljeve. Birokratiji je, inače, u prirodi da se vremenom širi preko realnih potreba sistema. Zato je borba protiv prekomerne administracije praktično tema "večite mladosti" svake države. Istovremeno, zanimljivo je da se od velikog dela opozicije, kako one proistočne, tako i one prozapadne, uglavnom čuje da su protiv Aleksandra Vučića, ali se daleko ređe mogu čuti konkretni i razrađeni predlozi kako bi država trebalo da funkcioniše. Slično važi i za pojedine političke ambicije koje se danas skrivaju iza lepe i emocionalno snažne reči "student". Upravljanje državom ipak podrazumeva znanje i iskustvo, kao i sposobnost da se donose teške i često nepopularne odluke. Tu nije od pomoći cupkanje u mestu niti blokada ulica i fakulteta, što ugrožava prava građana" naglašava Rabrenović.

On napominje da i unutar same vlasti ima propusta.

"I dobro je što postoji svest da je potrebno raditi na efikasnijem i racionalnijem sistemu. Ozbiljno sprovedena reforma mogla bi doneti bržu upravu, manje troškove i funkcionalniju državu. Ali gotovih recepata nema. Rezultati će se pokazati kroz ishode - u kojoj meri će država posle toga biti bolje organizovana i korisnija građanima i privredi. A otpori takvim ciljevima se javljaju svuda u svetu, naročito od onih koji uživaju nezaslužene privilegije" zaključije Rabrenović.

Rešavanje problema prekomerne administracije nije specifičnost Srbije i ne postoje gotova rešenja, naglašava naš sagovornik.

"Sa tim izazovima se suočavaju i najrazvijenije zemlje sveta. Dovoljno je setiti se reformi javnog sektora koje je sprovodila Margaret Tačer u Velikoj Britaniji, ali i savremenih pokušaja racionalizacije delova sistema države u SAD, o kojima je govorio i Ilon Mask" podseća ovaj stručnjak za državnu upravu.

Narod očekuje red

Politički analitičar Srđan Barac kaže za Kurir da je Vučićeva poruka jasna, a to je da država ne sme da bude privilegija bez odgovornosti.

"Ova najava Vučića može biti jedna od najvažnijih reformi u Srbiji. Suština nije samo u uštedi novca. Suština je u tome da država više ne može da bude utočište za funkcionere koji koriste privilegije položaja, a kada treba da se brani politika Vlade, država i narod, njih nigde nema. Mnogi su godinama uživali beneficije, imali kabinete, vozače, sekretarice, službena putovanja i javni status, ali nisu pokazali ni hrabrost ni odgovornost kada je trebalo stati iza politike koju formalno predstavljaju. Zato je ova reforma važna. Ona bi pokazala da funkcija nije nagrada, već obaveza. Da javni položaj nije lični komfor, već služenje državi. Srbija ne može da nosi aparat koji je prevelik, preskup i često politički nevidljiv kada je najpotrebnije da bude glasan, jasan i odgovoran" naglašava Barac.

On je uveren da su građani spremni na to.

"Narod od države očekuje red, brzinu, zaštitu i rezultat, a ne gomilu kancelarija koje postoje same zbog sebe. Problem je što se sistem uvek opire sopstvenom smanjivanju, jer iza svake nepotrebne institucije stoje nečiji interesi, plate i privilegije. Efekti bi mogli biti veliki. Manji aparat znači manje troškova, manje birokratije, više efikasnosti i jasniju odgovornost. Ali još važnije, to bi bila poruka da država više neće tolerisati one koji uzimaju sve što funkcija nosi, a ne daju ništa kada treba braniti Srbiju, Vladu i narod. Ako Vučić ovu reformu sprovede odlučno, to može biti prelomna tačka. Ne samo administrativna promena, već političko čišćenje sistema od onih koji su državne funkcije shvatili kao privilegiju bez obaveze" zaključuje Barac.

Podsećanja radi, ovo je plan za Srbiju u pet tačaka:

1. Drastično smanjenje broja članova Vlade, državnih sekretara, pomoćnika ministara i njihovih aparata

2. Povećanje produktivnosti i više rada i posvećenosti

3. Hrabra i snažna promena kompletnog obrazovnog sistema

4. Sveobuhvatan pristup rešavanju energetskih pitanja, uključujući korišćenje nuklearne energije

5. Agresivno usvajanje znanja i njegova primena u robotici, veštačkoj inteligenciji i modernim tehnologijama

(Telegarf.rs/Kurir.rs)