Roskić: Naftovodi i gasovodi objekti od posebnog interesa za svaku državu

Nekadašnji načelnik u BIA Radiša Roskić izjavio je danas da su naftovodi i gasovodi, posebno imajući u vidu događanja u savremenom svetu, objekti od posebnog interesa za svaku državu.

"U svakom sistemu postoji lista objekata koji su od prioritetnog značaja. U našu teoriju i praksi pojam energetske bezbednosti pojavio se pre nekih 30-ak godina, i od tog trenutka energetska bezbednost je zaista jedan esencijalni segment koji je, ovih dana, imajući u vidu geopolitička zbivanja, dobio na svom značaju", rekao je Roskić za Tanjug.

Teme za vas

Dodao je da nisu samo naftovodi i gasovodi postrojenja od posebnog značaja.

"Elektroenergetska postrojenja, termoelektrane, dalekovodi, vodovodi, zdravstvene ustanove na određenom nivou, sve je to ono što država mora braniti. Subjekti odbrane su svi organi i subjekti koji su inkorporirani u sistem bezbednosti: vojska, policija, obaveštajne službe, ali i građanstvo koje je na odgovarajući način organizovano u tom pravcu", pojasnio je Roskić.

Govoreći o eksplozivu pronađenom u blizini gasovoda u Kanjiži, Roskić je rekao da je pitanje bezbednosti svih objekata, od vitalnog, ali i manjeg značaja za unutrašnju bezbednost, posao je i obaveza i odgovornost tih organa koji se bave unutrašnjom bezbednošću, u koordinaciji sa obaveštajnim službama i prilivom informacija koje one stiču.

"Poslednji zakon koji reguliše ovu oblast, a radi se bez izuzetka o zakonskoj regulativi u svim državama u svetu, pa i kod nas, donet je 2019. godine i tim zakonskim propisima ustanovljeni su organi, metodologija, odgovornosti, finansiranje i sve ostalo kad je u pitanju obezbeđenje ovih objekata. Metodologija obezbeđivanja je identična u svim postojećim sistemima koji su na određenom stepenu društvenog razvitka, mi u to spadamo, i sastoje se najpre u preduzimanju onih mera i radnji koje bi morale da obezbede fizički integritet tih objekata", naveo je Roskić.

Ističe da je u predmetu Kanjiža, izvršeno krivično delo neovlašćenog posedovanja eksploziva iz člana 348, stav 3 Krivičnog zakonika.

"Posed eksploziva nije dozvoljen nikom. I na drugoj strani, pokušaj izvršenja krivičnog dela diverzije, kako je to nadležni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao", naglasio je Roskić.

Kako je rekao, postoji mnogo priče među ljudima o predmetu Kanjiža i kakva je operativna pozadina tog predmeta, a Roskić kaže da se nada da to nikada nećemo saznati.

"Jer bi to značilo potpunu neozbiljnost kad je u pitanju metodologija rada, u ovom slučaju, Vojno-bezbednosne agencije, Bezbednosno-informativne agencije, policije itd. Mislim da bi mnoge dileme bile razrešene, ali to se ne čini nikad i nigde", naglasio je Roskić.

Dodao je da se ljudi pitaju odakle početna informacija i kako se došlo do 4 kg plastičnog eksploziva, ali da takve informacije ne bi otkrila nijedna ozbiljna služba u svetu.

"U svakoj varijanti, četiri kilograma plastičnog eksploziva pravi veliku štetu i obično odnese i ljudske živote. Dakle, bezbednosni rizik je otkriven, bezbednosni rizik je uklonjen. I to je kraj priče", smatra Roskić.

Dodao je da je mađarski premijer Viktor Orban izrazio zahvalnost Srbiji što se pokušaj te diverzije završio na tom pokušaju, ali i izneo stav da u Mađarskoj valja angažovati vojne jedinice kako bi se obezbedila maksimalna bezbednost.

Što se tiče toga što se mnogi čude zbog angažovanja Vojske Srbije, Roskić odgovara da, tamo gde je potrebna vojska, ona mora i da izađe.

On je napravio paralelu sa događajima iz 1998. godine, kada je trebalo slomiti albansku pobunu na Kosovu i Metohiji, a tadašnje državno rukovodstvo je bilo neodlučno u pogledu angažovanja vojske.

"Rekli su "to je posao policije, nije vojni posao", ne sagledavajući da je ta pobuna uzela toliko maha da policija nije mogla da se obračuna sa njom. Tek, posle velikih analiza i ubeđivanja vojnog vrha, dopušteno je vojsci u letnjoj ofanzivi od marta do oktobra, završi i slomi tu oružanu pobunu. Znači, nema čekanja šta će tu vojska. Ukoliko se proceni da je vojska potrebna, kao što su i Mađari sada procenili da treba, mora da se uključi. Ima kapaciteta, ima mogućnosti, i ona mora da se uključi", smatra Roskić.

Govoreći o međunarodnoj bezbednosnoj saradnji, Roskić ističe da je ona zasnovana na pojedinačnim interesima.

"U razmeni informacija, vlada pravilo da ću ti reći ono što znam, samo u meri u kojoj očekujem da i ti meni saopštiš nešto što je za mene bitno. Međunarodna policijska saradnja je nešto drugo, jer se odnosi na konkretne izvršioce i konkretna krivična dela. Dakle, u toj saradnji uvek je u pitanju određena kalkulacija. Uostalom, zar Angelu Merkel nisu definitivno i dokumentovano prisluškivale američke službe?", naveo je Roskić.

On je istakao da prijateljstva u obaveštajno-bezbednosnim ratovima nema.

"Dokle nam je interes zajednički, dotle ćemo razmenjivati informacije, i ne samo informacije, nego i sredstva i operativne izvore i sve ostalo. Ali čim taj, čim se taj interes podeli, pa počnemo da merimo da li je ovo više u mom interesu i da li je moja informacija koju ti prezentujem za tebe korisnija nego ova moja, tu se prekida prijateljstvo. Prijateljstva u obaveštajnim ratovima zapravo nema", naglasio je Roskić.

Dodao da je to jedna od najstarijih društvenih pojava još od vremena plemenskih zajednica koje su obaveštajno delovalie jedna prema drugoj.

"To su ratovi koji traju danju i noću, a da daleko najveći procenat ljudi u svetu o njima ništa ne zna, niti će ikad saznati", objašnjava Roskić.

(Telegraf.rs/Tanjug)