Umro bivši premijer Jugoslavije

Milan Panić, preduzetnik koji je osnovao ICN Pharmaceuticals, bivši premijer Jugoslavije, veteran Drugog svetskog rata, šampion u biciklizmu ,preminuo je u 96. godini.

Malo je života koji su obuhvatali toliko istorije, ambicije, preoblikovanja i ljudskog iskustva kao njegov. Od ratnog Beograda do najviših nivoa američkog biznisa, Milan je živeo sa izuzetnom hrabrošću, energijom i uverenjem.

Teme za vas

Rođen u Beogradu 20. decembra 1929. godine, Milan je odrastao u Evropi transformisanoj ratom. Još kao tinejdžer, pridružio se jugoslovenskom otporu tokom Drugog svetskog rata. Posle rata, njegov izuzetan fizički nagon našao je drugi izlaz u takmičarskom biciklizmu, gde se uzdigao do najviših nivoa jugoslovenskog biciklizma i takmičio se na međunarodnom nivou.

Pedesetih godina prošlog veka, napustio je komunističku Jugoslaviju i došao u Sjedinjene Države sa malo više od odlučnosti, inteligencije i gotovo neiscrpnog verovanja u ono što je moguće. Amerika je postala njegova nova zemlja i mesto gde je to verovanje moglo da procveta.

U Kaliforniji je osnovao ono što će postati ICN Pharmaceuticals 1959. godine sa samo nekoliko stotina dolara. Od tih skromnih početaka, Milan je izgradio međunarodno farmaceutsko preduzeće, decenijama obavljajući funkciju predsednika i glavnog izvršnog direktora. ICN je rastao širom zemalja i kontinenata i postao je posebno povezan sa razvojem i komercijalizacijom antivirusnih lekova. Kompanija koju je stvorio kasnije će postati Valeant Pharmaceuticals, a na kraju i Bausch Health.

Za Milana, posao nikada nije bio samo izgradnja kompanije. Bio je fasciniran naukom, medicinom, otkrićima i mogućnošću da ljudska domišljatost može poboljšati i produžiti ljudski život. Očekivao je ogromnu energiju i posvećenost od ljudi oko sebe jer je od sebe zahtevao još više.

Njegov život je doživeo još jedan izvanredan zaokret 1992. godine, kada se vratio u zemlju svog rođenja tokom jednog od najmračnijih perioda u njenoj modernoj istoriji i postao premijer Savezne Republike Jugoslavije. U vladu je ušao ne kao konvencionalni političar, već kao preduzetnik i otvoreni zagovornik okončanja borbi i traženja mira.

Za Milana je bilo karakteristično da veruje da se čak i problemi koje su drugi smatrali nemogućim isplate ...

Preživeo je rat, ostavio jedan politički sistem iza sebe, počeo ispočetka u stranoj zemlji, izgradio farmaceutsku kompaniju gotovo ni iz čega, takmičio se na najvišim nivoima sporta i biznisa, i vratio se decenijama kasnije u turbulentnu zemlju svog rođenja verujući da jedna odlučna osoba i dalje može napraviti razliku.

Ta dostignuća učinila su Milana Panića javnom ličnošću, ali ona govore samo deo njegove priče.

Za one koji su mu najbliži, Milan je bio harizmatičan, energičan, zahtevan, radoznao, zabavan, tvrdoglav, velikodušan i nezaboravan. Posedovao je izuzetan apetit za životom. Voleo je ljude, ideje, takmičenje, razgovor i mogućnosti. Čak i u poznim godinama, snaga njegove ličnosti mogla je da ispuni sobu.

Bio je izuzetno velikodušan prema prijateljima, kolegama i zaposlenima, i tokom svog dugog života pomagao je, ohrabrivao i otvarao vrata bezbrojnim ljudima. Mnogi koji su radili sa njim sećali su se ne samo poslodavca, već čoveka koji ih je izazivao da razmišljaju veće nego što su zamišljali za sebe.

Iza biznismena, sportiste i državnika stajao je muž, otac, deda i pradeda čija je porodica činila najintimnije poglavlje njegovog izuzetnog života.

Za sobom ostavlja voljenu suprugu Aleksandru, svoju saputnicu i partnerku kroz kasnije decenije svog izuzetnog putovanja. Za sobom ostavlja svoju decu, Don, Viki, Spensera, Tima i Aleksa, i svoje unuke, Jasina, Jusru, Metjua i Andreu. Takođe ostavlja za sobom svoje praunuke, Džejmsa, Luka i Gabrijelu, produžavajući porodičnu priču u sledeću generaciju.

Milan je živeo u razmerama koje su bile jedinstveno njegove. Nije samo posmatrao istoriju; iznova i iznova je direktno zalazio u nju. Oblikovala su ga dva kontinenta, rat i mir, komunizam i američki kapitalizam, nauka i politika, pobeda i nedaće.

Kroz sve to provlačilo se isto neukrotivo uverenje: da sutra može biti bolje od danas, da postoje teški problemi koji treba rešiti i da je život namenjen da se živi punim plućima.

Milan Panić je, jednostavno, bio veći od života.

Njegova profesionalna dostignuća ostaće deo istorijskog zapisa. Farmaceutska kompanija koju je stvorio, političke bitke koje je vodio, naučni rad koji je zastupao i izvanredno putovanje od ratnog Beograda do američkog preduzetništva su trajno nasleđe.

Ali za ljude koji su ga voleli, njegovo najveće nasleđe ne može se meriti kompanijama, titulama ili istorijskim knjigama. Meri se životima koje je promenio, prilikama koje je stvorio, ljudima u koje je verovao, porodicom koju je voleo i izvanrednom snagom života koja je bio Milan.

(Telegraf.rs / Online tribute)