Vučić u UN: Srbija svima u svetu pokazuje kako se čuva međunarodni poredak i štiti međunarodno javno pravo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se učesnicima na 81. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

"Tema ovogodišnjeg zasedanja je obnova poverenja, upravljanje transformacijom, rezultati za sve, to delimično opisuje trenutak u kom se nalazimo. Slažem se da treba da obnovimo poverenje u UN. Međunarodni sistem kakav smo poznavali je srušen. Svedočimo rađanju novog poretka koji je sve više orijentisan oko dva centra moći. Za male i srednje države, baš kao što je Republika Srbija, takvo okruženje predstavlja ogroman izazov".

Teme za vas

"Prostor za samostalno odlučivanje postaje uži, a pritisci da se države opredele za jednu stranu sve su veći. Istovremeno, neslaganja najmoćnijih aktera sve češće parališu institucije koje bi trebalo da štite sve države podjednako. Tradicionalni sistem međunarodne pravde ozbiljno je urušen onda kada interes postane važniji od prava, a ista pravila ne važe za sve".

Foto: Tanjug/Jadranka Ilic

Najveći problem današnjice nije nedostatak pravila, političkih principa, već njihovo nepoštovanje u prošlosti i sadašnjosti.

"Primetićete, dragi prijatelji, da danas, sa izuzetkom nekoliko zemalja, svi govore i pozivaju se na Povelju UN, na duh Povelje i principe na kojima je doskora važeći svetski poredak bio utemeljen. Kao da hoće da nam kažu, "puj pike ne važi", to što smo u prošlosti rušili i kršili tu Povelju, čime smo otvorili Pandorinu kutiju koju je nemoguće zatvoriti, a danas bismo bez posledica da se vratimo u budućnost. Poštovanje istih onih principa koje su moćne i velike zemlje tako brutalno zgazile, sada bi da revitalizuju. Koliko ste puta u prethodna dva dana, samo sa ove govornice, mogli da čujete pokliče i pozive na poštovanje principa međunarodnog javnog prava, i to posebno kada je u pitanju sukob u Ukrajini, a da većina tih i takvih zemalja bezobrazno i bezobzirno ćute na činjenicu da su sami učestvovali u gaženju Povelje, rušenju temelja međunarodno javno-pravnog sistema, a danas bi po svaku cenu da se vrate na te principe kada vide da su moćniji i jači pribegli istim kršenjima koja su oni sprovodili dok su bili najmoćniji i najjači. Tu mislim na sve zemlje koje su priznale jednostrano proklamovanu nezavisnost tzv. Kosova i bez ikakvog temelja u međunarodno pravnim dokumentima pokušali da otmu 14% teritorije Republike Srbije. Mnogima od vas to zvuči kao davna prošlost, ali rane koje su zadate međunarodnom javnom pravu su sve dublje i teže. Da budemo potpuno precizni, poredak poštovanja Povelje UN i na njoj zasnovanog prava više ne postoji. Srušili su ga oni koji su cepali teritorije drugih zemalja zarad svojih političkih i ekonomskih interesa".

Foto: Tanjug/Jadranka Ilic

"Radili su to beskrupulozno, bezobzirno i besramno. Znate li, poštovani prijatelji, šta je uopšte bio razlog, jedini zvanični i formalni, za napad na teritoriju Republike Srbije i Saveznu Republiku Jugoslaviju, koji je izvelo 19 NATO zemalja? Nećete verovati. Rekli su nam, da su napali suverenu, slobodnu i nezavisnu zemlju kako bi bila izbegnuta potencijalna humanitarna katastrofa. Humanitarna katastrofa se nije dogodila, a još nisam uspeo da čujem i vidim gde se sličan primer u svetu dogodio. Napad na tu malu, ali slobodnu i slobodarsku zemlju Srbiju, čiji sam ponosni predsednik, izveden je sa željom da poredak UN, uspostavljen posle Drugog svetskog rata, bude konačno srušen, te da dominacija tada unisonog zapadnog sveta, Amerike i Evrope, bude i formalno i neformalno potvrđena. Znate li koje su zemlje učestvovale u donošenju odluke u SB UN o bombardovanju jedne nezavisne i suverene zemlje, koja nije napala nijednu drugu zemlju? Nijedan vojnik, nijedan policajac iz Srbije nije kročio na teritoriju bilo koje druge zemlje, a odluka je, ipak, doneta. Siguran sam da se i većina od vas, dragi prijatelji, koji ste najbolje upoznati sa politikom u svetu više toga ne seća, a posebno ne činjenice ko je u SB UN glasao za tu odluku ili možda u Generalnoj skupštini. Nemojte ni da pokušavate, jer je nemoguće da se setite. Zašto? Zato što takva odluka nikada nije ni doneta, a da stvari budu još gore, niko nikada nije ni pokušao da je donese. Toliko su bili bahati i moćni da su gazili sve pred sobom. Od Klintonove administracije do administracija brojnih evropskih zemalja. Upravo zato, Srbija podržava delovanje admnistarcije predsednika Donalda Trampa i u njegovom radu vidi šansu za uspostavljanje pravednijeg poretka u svetu i odgovornijeg odnosa prema Srbiji kao bliskom američkom savezniku iz oba svetska rata",

I ono što tada nisu znali i razumeli, gazili su Srbiju, ali je nisu pobedili, naveo je Vučić.

"Srbija se podigla kao feniks iz pepela. I danas svima u svetu svojim primerom pokazuje kako se čuva međunarodno-javni poredak i kako se štiti međunarodno javno pravo. Ipak, posledice tog brutalnog napada na Srbiju su velike i naročito vidljive ovde u Generalnoj skupštini UN. Doduše, još više na brojnim ratištima širom sveta. Zašto? Pa, zato što principi, bilo kakvi, više ne postoje. Oni koji su ih jednom pogazili nemaju moralno pravo da o njima govore. Da situacija bude još gora, a licemerje još vidljivije, upravo ti i takvi zauzimaju poziciju vrhovnih učitelja o moralu i svakoj vrsti zaštite vrednosti savremenog sveta. Nama u Srbiji najteže je kada u našem okruženju gledamo ponovno uzdizanje nacizma na pijedestalu društvenih vrednosti, posebno u Republici Hrvatskoj, koja se ponosi i svojom nacističkom prošlošću i upotrebom nacističkih slogana i simbola danas. Srpski narod kao narod koji je najviše stradao od nacističke ruke ne može da prihvati povampirenje najstrašnijih duhova prošlosti odgovornih za smrt stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma u monstruoznim koncentracionim kampovima poput Jasenovca. Upravo zato moralne pridike koje slušamo od takvih, za srpski narod i Srbiju potpuno su neprihvatljive. Takođe, već četiri i po godine slušam lekcije o tome kako su mnogi na zapadu preostali svetionik demokratije u svetu, zaštitnici ne ukrajinskih, već pravila i principa međunarodnog prava, a kada povise ton, misleći da su mnogo moralni, a njihovi stavovi jedini ispravni, samo se osmehnemo i zapitamo: ”A kako ste se vi odnosili prema Kosovu i Metohiji i teritorijalnom integritetu Srbije koji je garantovan Poveljom UN i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244?” Na to, ili nema odgovora, ili nam, tobož, dobronamerno kažu i posavetuju da ne gledamo u prošlost, već u budućnost. Kada ih pitamo: ”Je l’ i Ukrajini kažete da nisu važne teritorije za koje se bore?”, besmisleni razgovor prekidamo i prelazimo na drugu temu".

Printskrin: Tanjug

Ukazao je na trikove kojima velike sile pokušavaju da prevare zemlje.

"I želim sve da vas upozorim. Sve vas ovde koji pripadate Globalnom jugu. Sve ugovore koje potpisujete sa velikim silama, otvorite četvore oči. Mi smo tako potpisali čuveni Briselski sporazum 2013. godine, u želji da kompromisom rešavamo probleme između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. Sve obaveze koje je imala Srbija, ispunjene su, a jedna jedina koju su imali Albanci, o formiranju Zajednice srpskih opština, do dana današnjeg nije - kazao je predsednik Srbije. Zanimljivo da je sporazum prihvaćen, ne samo u prisustvu već potvrđen i potpisom EU, ali to ništa nije vredelo. Kao predsednik Srbije, 10 godina suočen sam sa svim mogućim trikovima i pritiscima kako bismo odustali od pune implementacije onoga što je potpisano. To je nauk nama Srbima, ali i svima drugima u svetu koji žele da zaštite i sačuvaju svoju zemlju. Pored svega, Srbija će odbraniti svoju zemlju, svoj teritorijalni integritet, Povelju UN i Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244", kazao je Vučić.

Printskrin: Tanjug

" Želim da se zahvalim svakoj od 107 država pojedinačno koja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost tzv.Kosova. Znamo da su mnoge od tih država bile izložene pritiscima i znamo da je čuvanje principijelne pozicije ponekad mnogo teže nego što izgleda sa strane. Hvala Vam za doslednost u nepriznavanju nezavisnosti dela teritorije Srbije".

"Srbija se nalazi na evropskom putu i moraće još mnogo toga da uradi kako bi postala punopravni član EU. Evropskoj uniji, posebno predsednici evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta A. Košti zahvalni smo na svakoj vrsti pomoći koju su pružali i koju pružaju našoj zemlji. Iako punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški prioritet, ne možemo da ne primetimo dugotrajni zamor od procesa proširenja, kako među pojedinim državama članicama Unije, tako i među državama kandidatima. Upravo je evropski put Srbije dobar primer dužine i složenosti tog procesa. Status kandidata stekli smo 2012. godine, a pristupne pregovore započeli još 2014. godine – pre više od dvanaest godina. Građani Srbije stoga s pravom očekuju jasniju perspektivu i konkretnije rezultate procesa u kojem naša zemlja učestvuje duže od jedne decenije. U okolnostima u kojima nije izvesno da će do narednog proširenja Evropske unije doći u bliskoj budućnosti, nastojali smo da budemo konstruktivni i da ponudimo praktične načine za prevazilaženje postojećeg zastoja. Zato smo predložili da se Zapadnom Balkanu omogući postepeno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište i pristup šengenskom prostoru i pre punopravnog članstva u Evropskoj uniji. To ne bi predstavljalo zamenu za članstvo, niti snižavanje naših ambicija, već konkretan i pragmatičan put napred, koji bi građanima i privredama regiona omogućio da osete opipljive koristi evropske integracije i pomogao da se prevaziđe zastoj u kojem se proces proširenja predugo nalazi.

"Međutim, stabilna i integrisana Evropa, čiji je Srbija deo, i naš evropski put ne znači odricanje od tradicionalnih prijateljstava zahvaljujući kojima je Beograd jedna od retkih evropskih prestonica iz koje možete leteti direktno u Sjedinjene Američke Države, Narodnu Republiku Kinu i Rusku Federaciju. Posebnu zahvalnost za podršku tokom pandemije Kovida kao i zbog ogromnih ulaganja i investicija u Srbiju dugujem predsedniku Narodne Republike Kine Si Đinpingu, uz nadu da će njegovi razgovori sa predsednikom Trampom biti produktivni i doprineti stabilizaciji prilika u svetu. Istovremeno, negujemo veze sa tradicionalnim prijateljima i partnerima u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, sa kojima smo nedavno u Beogradu obeležili 65. godišnjicu Prve konferencije nesvrstanih zemalja, održane u našem glavnom gradu 1961. godine. Naša otvorenost je izraz naše razvojne strategije, istorije i našeg razumevanja sveta. Srbija veruje da države mogu da imaju jasan kurs i sopstvene interese, a da pritom ne zatvaraju vrata onima sa kojima se u svemu ne slažu. Uostalom, svet u kojem razgovaramo samo sa onima koji misle isto kao mi ne bi imao mnogo potrebe za diplomatijom. Sloboda i nezavisnost u donošenju odluka za Srbiju su najviše vrednosti".

"Moramo da predvidimo posledice sveta u kojem se sila ponovo sve otvorenije predstavlja kao najpouzdanije sredstvo politike, u kojem rastu vojni budžeti, umnožavaju se sukobi, slabe mehanizmi kontrole naoružanja, a kanali komunikacije nestaju upravo onda kada su najpotrebniji. Zato moramo da postavimo pitanje koje je neophodno: Gde su Ujedinjene nacije u takvom svetu? Savet bezbednosti je često blokiran upravo u krizama u kojima bi trebalo da bude najaktivniji. Drugi delovi sistema UN suočavaju se sa finansijskim pritiscima, preklapanjem nadležnosti, birokratizacijom i opravdanim zahtevom država članica da vide više konkretnih rezultata".

"To su stvarni problemi i nema koristi od toga da ih ulepšavamo, ali iz toga nikako ne sledi da su nam Ujedinjene nacije manje potrebne. Potrebne su nam možda više nego ikada, samo moraju biti efikasnije, usmerenije i spremnije da se bave pitanjima zbog kojih su i stvorene. Države tokom prethodnih osam decenija nisu dolazile u ovu zgradu zato što su imale iste interese, nego zato što su shvatile da je prevelika cena rešavanja neslaganja putem oružja. Zato je nastao multulateralizam i zato smo danas ovde. Srbija podržava UN i reformu sistema UN kako bi Organizacija bila efikasnija i prilagođenija današnjoj realnosti. Zalažemo se za reprezentativniji SB UN, kroz veću zastupljenost zemalja u razvoju, posebno s afričkog kontinenta, kao i kroz inkluzivniju regionalnu predstavljenost i uključivanje dodatne stolice za Istočnoevropsku grupu zemalja. Međutim, bez pravog povratka principima oko kojih smo se već dogovorili, neće očekujem da će biti pomaka u pogledu konkretnih rezultata ove Organizacije".

"Mir nije jedini test naše sposobnosti da upravljamo promenama. Nalazimo se usred tehnološke transformacije čiji domet tek počinjemo da razumemo. Veštačka inteligencija već menja ekonomiju, obrazovanje, medicinu, bezbednost, tržište rada i način na koji države funkcionišu. Ona može da donese ogromnu korist čovečanstvu. Može i da produbi postojeće nejednakosti, omogući nove oblike manipulacije i stvori bezbednosne rizike koje pre samo nekoliko godina nismo mogli ni da zamislimo. Tokom našeg rukovodećeg ciklusa u Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju - GPAI, kojim je Srbija predsedavala 2025. godine, jedan od naših prioriteta bio je da tehnološki napredak ostane povezan sa bezbednošću, ljudskim pravima, vladavinom prava, odgovornošću i smanjivanjem digitalnog jaza. Beogradska ministarska deklaracija dobila je podršku 44 države članice i Evropske unije i potvrdila potrebu za bezbednom, održivom i čoveku usmerenom veštačkom inteligencijom".

"Što tehnologija postaje moćnija, to ljudi koji njome upravljaju moraju biti odgovorniji. Možemo imati najsavremenije algoritme, kvantne računare, bespilotne sisteme i veštačku inteligenciju sposobnu da za nekoliko sekundi obradi ono za šta su nam nekada bile potrebne godine, ali ako istovremeno dozvolimo da se osnovna pravila međunarodnog poretka primenjuju selektivno, onda tehnološki napredak neće učiniti svet sigurnijim. Samo će nas učiniti tehnološki naprednijim u svetu koji je politički sve manje predvidljiv. Ako želimo da odgovorno upravljamo transformacijom koja dolazi, prvo moramo da učvrstimo temelje na kojima počiva međunarodni poredak. Ti temelji su jednostavni i odnose se na suverenu jednakost država., na poštovanje teritorijalnog integriteta, na zabranu upotrebe sile osim u slučajevima koje Povelja UN jasno predviđa i na obaveza da pravila ne menjamo od slučaja do slučaja".

"Vi koji znate Srbiju i naš region, a i vi koji ste manje upoznati s ovim delom sveta, želim da izrazim zahvalnost svima koji ste ukazali čast Srbiji potvrđivanjem učešća na specijalizovanoj izložbi EKSPO 2027, koja će sledeće godine biti održana u Beogradu pod temom „Play for Humanity: Sport and Music for All“. U Beogradu će se susresti kulture, nauka, sport, tehnologija, privreda i mladi ljudi iz svih krajeva sveta i radujem se što ćemo ugostiti veliki broj država koje su danas u ovoj sali".

Foto: Tanjug/Jadranka Ilic

"Na početku sam govorio o poverenju i odgovornosti i želim tu i da završim. Poverenje nećemo vratiti velikim deklaracijama ako posle njih nastavimo da postupamo kao ranije. Svako od nas mora da počne od sopstvenih odluka. Srbija to pokušava da čini čuvajući mir u svom okruženju, učestvujući u mirovnim misijama daleko od svojih granica, pomažući drugima kada su ugroženi, razgovarajući i sa onima sa kojima se ne slaže i ispunjavajući obaveze koje preuzima. Ono što će vratiti poverenje u međunarodno pravo i u Organizaciju Ujedinjenih nacija jeste više poteza poput ovih. Hvala vam", rekao je predsednik Srbije.

Pre Vučića govorili su predsednik Poljske Karol Navrocki, predsednica Namibije Netumbo Nandi-Ndaitwah, predsednik Slovačke Peter Pelegrini, predsednik Kenije Vilijam Ruto, dok će se posle njega obratiti predstavnici Mozambika, Gvineje, Esvatinija, Hondurasa, Crne Gore, Venecuele, Ugande, Ruande, Španije, Andore i Demokratske Republike Kongo.

(Telegraf.rs)