Uživo Predsednik Vučić otvorio veliki skup u Beogradu: Nesvrstani ostaju najvažnije uporište multilateralizma

U Beogradu se danas održava sastanak posvećen obeležavanju 65. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, a skup je otvoritio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednica Republike Ugande Džesika Alupo.

Skup u Palati Srbija počeo je u 9.30 časova, a nakon plenarnog zasedanja šefovi delegacija zemalja učesnica sastanka simbolično će zasaditi drvo u Parku prijateljstva na Ušću.

Na samo početku predsednik Vučić je rekao da je velika čast što ima priliku da sve okupi u Srbiji te da Pokret nesvrstanih ostaje najsnažnije uporište multilateralizma.

"U vremenu kada se temelji globalnog poretka tresu pred naletima selektivnog pristupa međunarodnom pravu, Pokret nesvrstanih ostaje najsnažnije uporište multilateralizma, braneći ideju da svet mora da pripada svima, a ne samo onima čija je ekonomska ili vojna moć trenutno nadmoćna", istakao je Vučić otvarajući sastanak u Palati Srbija.

"Gamal Abdal Naser je podsećao da naša sloboda nije poklonjena, već izvojevana. Sukarno nas je podsećao da je glas malih nacija snažniji od bilo kog arsenala oružja. Jugoslavija, i danas Srbija, smatraju da se mir ne čuva strahom, već neprekidnim dijalogom i očuvanjem suvereniteta svake zemlje", rekao je predsednik Srbije.

Predsednik je rekao da je Naser definisao moralni kompas kojim se i danas rukovodi veliki deo čovečanstva.

"U istom duhu, Naser je isticao da naša sloboda nije poklonjena, već izvojevana na braniku pravednosti i ravnopravnosti", rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je rekao da u vreme kada se temelji globalnog poretka tresu pred naletima selektivnog pristupa međunarodom pravu, Nesvrstani ostaju najvažnije utočište multilateralizma, braneći ideju da svet mora da pripada svima.

"Nesvrstani su privrženi Povelji UN, u kom svaka zemlja ima jednak glas. Srbija čuva baštinu prve konferencije nesvrstanih. I posebno želim da iskažem zahvalnost što velika većina zemlja pruža podršku Srbiji u očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Naša partnerstva nisu samo uspomena na slavnu prošlost, reč je o delotvornom savezništvu", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao da se sa ponosom sećamo 1. septembra 1961. godine i podsetio na istorijski kontekst u vreme nastajanja Pokreta nesvrstanih, ali i na primenu zakona jačeg u današnjem svetu.

"Svedoci smo novih ratova i oružanih sukoba, rastućeg nepoverenja među silama, poremećajima u trgovačkim tokovima, klimatskim promenama... Zato moramo da se udružujemo, i da zajedno stojimo na braniku pravednog i slobodarskog međunarodnog poretka", rekao je.

"Neko bi rekao da je pokret nesvrstanih prevaziđen program i da treba da nas okupljaju velike sile, ali ja kažem da je to zabluda i da treba da se okupljamo sami", rekao je Vučić.

Predsednik je rekao da su principi na kojima je nastao pokret validni i danas, potreba da se čuju svi, a ne samo najmoćniji.

"I pre svega potreba da se problemi rešavaju razgovorom, a ne sukobom", rekao je Vučić.

Predsednik Vučić je rekao da je srećan što vidi u Beogradu naše višedecenijske prijatelje iz celog sveta.

"Na Ušću, nedaleko odavde, rastu stabla koja su posadili učesnici prve konferencije. To ćemo uraditi i ovaj put, to je mali gest, ali govori o tome šta diplomatija treba da radi, da ostavi iza sebe nešto što traje. Srbija ne zaboravlja svoje prijatelje. Mi smo na evropskom putu, ali oblikujemo svoju politiku na principima samostalnosti, vojne neutralnosti, dijaloga i razvijanja saradnje u svim delovima sveta", naglasio je on.

Kako je rekao, kada se krši međunarodno pravo, moramo da ga branimo dosledno, bez obzira ko ga krši.

"Za Srbiju je to od vitalnog značaja. U nastojanju da nađemo rešenje za pitanje Kosova i Metohije, ostajemo dosledni međunarodnom pravu i Povelji UN. Srbija je zemlja na koju prijatelji mogu da računaju. Trudili smo se da pomažemo u teškim trenucima koliko možemo, takve odnose smo gradili u prošlosti. Kada je Zambija dobila domaćinstvo Samita nesvrstanih, Lusaka nije imala prostor za to, a Energoprojekt je to uradio za svega 107 dana. Taj poduhvat je ostao upamćen kao čudo u Lusaki", rekao je on.

Rekao je i da će danas biti pokrenute tri nove inicijative.

"Prva je Nesvrstani-digitalno, za razvoj kapaciteta za digitalne komunikacije i bezbednosnu infrastrukturu. Druga je pokretanje filmskog festivala Pokreta nesvrstanih, koja će okupiti kulturne institucije. Treća je seminar za mlade diplomate zemalja Pokreta nesvrstanih. Ekspo 2027 u Beogradu će takođe biti prilika za nas i za mnoge od naših prijatelja", rekao je Vučić.

Predsednik je rekao da će Srbija nastaviti da čuva stara prijateljstva.

"Bićemo spremni sa svima da razgovaramo, da pomognemo kada god možemo i da zajedno sa vama branimo mir, međunarodno pravo i pravo svake države da bude uvažena. Možete da računate na Srbiju kao na iskrenog i pouzdanog partnera", rekao je Vučić

Nakon predsednika Srbije obratila se potpredsednica Republike Ugande Džesika Alupo.

Ona se na početku obraćanja zahvalila na toploj dobrodošlici svima otkako su došli u prelepu zemlju Srbiju.

Potpredsednica Ugande i predsedavajuća Pokreta nesvrstanih prenela je i pozdrave predsednika Ugande Joverija Kagute Musevenija učesnicima skupa u Srbiji povodom 65. godišnjice Pokreta nesvrstanih i ocenu prtedsednika Ugande da je to bio racionalan odgovor na podele i uskogrudost u međunarodnim odnosima.

"Različiti društveni i ekonomski sistemi kroz istoriju imali svoje prednosti i nedostatke, ukazujući na značaj ideja Karla Marksa i Adama Smita", rekla je Alupo.

Prema rečima predsednika Ugande, koje je prenela Alupo, kapitalizam je na mikroekonomskom nivou bio efikasniji od ranijih sistema, ali je Velika depresija pokazala njegove slabosti na makroekonomskom nivou.

"Kada je došlo do dezorijentacije u pogledu toga da li ste kapitalista ili ste socijalista, mi smo jasno rekli da su nam potrebna oba sistema u određenoj meri, i stoga imamo forum Pokreta nesvrstanih“, navela je Alupo.

Mohamud: Države Pokreta nesvsrtanih dele cilj

Predsednik Somalije Hasan Šeik Mohamud je poručio na plenarnoj sesiji sastanka posvećenom obeležavanju 65. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja u Beogradu da države članice pokreta dele isti cilj - održivi razvoj kroz partnerstva i saradnju zemalja globalnog Juga.

On je na panelu koji moderira predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut ukazao da je izazov neizvesnosti zbog međunarodnog terorizma ozbiljan uzrok za zabrinutost na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

"Samim tim, potrebno je novo strateško razmišljanje o tome kako sarađujemo i kako branimo naše građane, kako čuvamo naše granice, i na koji način ispunjavamo svoje ciljeve razvoja u tom novom, teškom okruženju", rekao je Mohamud i dodao da je 1961. godine saradnja pokreta bila u povoju, a danas je, kako kaže, članstvo pokreta raznovrsno.

"Naše zemlje su u različitim fazama razvoja. Ipak, delimo jedan zajednički cilj, a to je da na održiv način razvijamo naše zemlje i naše narode, kroz partnerstva, solidarnost i obostrano međusobno poštovanje. To je prava, istinska saradnja između zemalja Juga", rekao je Mohamud.

Istakao je da je Somalija danas zemlja obnovljene nade, stabilnog napretka i sve više prilika.

"Posle tri decenije teškog okruženja, Somalija je izabrala put stabilnosti, ekonomskih reformi i društvenog napretka. Naša vlada ostaje opredeljena za izgradnju Somalije koja je u miru sama sa sobom i u miru sa ostatkom sveta. Duboko smo zahvalni našim bilateralnim i multilateralnim partnerima, od kojih su mnogi članice ovog pokreta, što pomaže naš nacionalni napredak", rekao je Mohamud.

Naveo je da smo danas pred zahtevnom globalnom situacijom, zbog rasta, podela, polarizacije i fragmentacije u svetu, u trenutku kada su naši izazovi sve više međusobno povezani.

"Naše zemlje moraju da sarađuju, da imaju dijalog i da forsiraju međusobno razumevanje. Kako se svet brzo menja i sistemi međunarodnog upravljanja su pod velikim pritiskom, moramo da ostanemo nepokolebljivi u poštovanju osnivačkih principa pokreta nesvrstanih. Kroz te principe mi možemo da donesemo mir, napredak i prosperitet za sve naše zemlje", rekao je Mohamud.

Tanzanija se zalaže za dijalog

Predstavnik Tanzanije, predsednik Zanzibara Husein Ali Mvinji, izjavio je da se Tanzanija zalaže za dijalog, izgradnju poverenja i mirno rešavanje sporova među zemljama.

"Moramo da ojačamo institucije koje omogućavaju globalnom Jugu da pregovara, da zajednički nastupa. I u tom pogledu, Tanzanija se zalaže i poziva na snažniju podršku Južnog centra, kao jedan centar tehničkog stručnog znanja i razmišljanja za zemlje u razvoju. Zemlje članice moraju tom centru dati finansijska sredstva dobrovoljnim prilozima, da bi taj centar mogao da pomogne naše zajedničke stavove u multilateralnim pregovorima na uspešniji način", rekao je Mvinji.

Poručio je da Tanzanija čvrsto podržava jačanje kontinuiteta saradnje između zemalja juga.

"Moramo da forsiramo naše principe, našeg pokreta, a ne da se poklapamo sa postojećim strukturama, već da ih jačamo. Naš cilj mora biti jasan: da izgradimo partnerstva koja šire glasove i stavove zemalja u razvoju, da ne bismo zamenili jednu zavisnost sa drugim oblikom zavisnosti", rekao je Mvinji.

Ngute: Beogradska konferencija pre 65 godina postavila temelje nesvrstanosti

Premijer Kameruna Žozef Dijang Ngute izjavio je da je konferencija koja je održana u Beogradu 1961. postavila temelje nesvrstanosti.

"Pre 65 godina beogradska konferencija je bila mesto gde je izražena dalekovidost istorijskih osnivača našeg pokreta - Nasera, Tita, Nehrua, Sukarna. To je postavilo temelje nesvrstanosti, utrlo put našim državama i pokretu nezavisnosti. Odbili smo tada da budemo zahvaćeni hladnim ratom", rekao je Ngute.

Naglasio je da je Pokret nesvrstanih zemalja uvek potvrđivao principe koji su uspostavljeni 1. septembra 1961. godine.

"Pokret se afirmisao i putem svojih ciljeva i plemenitih ideala, kao jedna svetska snaga koja predstavlja duboke aspiracije naših zemalja za slobodu i nezavisnost u odnosu na tadašnja dva antagonistička bloka", objasnio je premijer Kameruna.

Dodao je da je tokom 65 godina postojanja Pokret nesvrstanih zemalja prouzrokovao velike i važne međunarodne događaje, kao što su osnivanje Grupe 77 u UN 1961. godine i usvanjanje važnih rezolucija o ekonomskom poretku u Generalnoj skupštini UN-a 1974. godine.

Prema njegovim rečima, u globalizovanom svetu koji je sve složeniji zbog brzih tehnoloških promena, Pokret nesvrstanih zemalja konstantno mora da se prilagođava.

Ngute je predložio osnivanje dva dopunska mehanizma kao što su solidarnost prema zemljama pred humanitarnom krizom i humanitarnim katastrofama i solidaran razvoj sa ciljem podrške inicijativama razvoja zemalja članica.

"Ta dva instrumenta pomoći će da se ojača proaktivnost i uspešnost Pokreta, i samim tim da se to pretoči u konkretne akcije i solidarnost u srži principa osnivača. Okvir za razgovor koji je ustanovljen ovom konferencijom, radi razmatranja ciljeva i mehanizama ovih instrumenata", naveo je on. Dodao je da Pokret mora da nastavi da igra vodeću ulogu u aktuelnom globalnom kontekstu.

"Kamerun još jednom potvrđuje da će podržati sve inicijative, sa ciljem jačanja kapaciteta našeg Pokreta", zaključio je Ngute.

"Beograd zauzima posebno mesto u istoriji multilateralne diplomatije"

Predsednica Vlade Mozambika Marija Benvinda Levi istakla je da prestonica Srbije zauzima posebno mesto u istoriji multilateralne diplomatije, jer je upravo u njemu osnovan Pokret nesvrstanih.

Ona je na panelu koji moderira predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut čestitala predsedniku Aleksandru Vučiću i narodu Srbije na organizaciji skupa, za koji je rekla da je od posebnog i istorijskog značaja za Pokret nesvrstanih zemalja.

"Upravo u ovom gradu, 1961. godine, državnici vođeni političkom hrabrošću i zajedničkom vizijom pravde i mira, osnovali su Pokret nesvrstanih zemalja. Učinili su to na temeljima nezavisnosti, suverene jednakosti država, samoopredeljenja naroda, solidarnosti i mirne koegzistencije. Zato Beograd zauzima posebno mesto u istoriji multilateralne diplomatije. Vratiti se u ovaj grad znači odati počast osnivačima pokreta", rekla je Levi i dodala da je danas prilika da se obnovi posvećenost idealima koji su inspirisali stvaranje Pokreta nesvrstanih.

"Uprkos dubokim geopolitičkim promenama tokom više od 65 godina, ovi principi ostaju relevantni i aktuelni. Oni su i dalje ključna smernica za unapređenje mira, međunarodne stabilnosti i održivog razvoja naših zemalja. Zajedno predstavljamo više od polovine svetskog stanovništva i apsolutnu većinu u Ujedinjenim nacijama", rekla je Levi.

Predsednika Vučića očekuje niz zvaničnih susreta

Predsednik Vučić će u okviru sastanka imati niz bilateralnih susreta sa zvaničnicima zemalja učesnica skupa.

Vučić je u ponedeljak izjavio da će Beograd, na 65. godišnjicu održavanja prve konferencije Pokreta nesvrstanih, ponovo okupiti državnike iz sveta oko univerzalnih vrednosti koje su nam danas potrebnije nego ikada.

- Istorija se sutra vraća tamo gde je sve i počelo, u našem Beogradu, iz kojeg je pre mnogo godina poslata snažna poruka mira, jednakosti, uzajamnog poštovanja i razumevanja među narodima! - istakao je Vučić.

Skup u Beogradu prilika je da se sagleda istorijsko nasleđe Beogradske konferencije i još jednom potvrdi zajednička privrženost Povelji Ujedinjenih nacija, međunarodnom pravu i duhu multilateralizma u kontekstu rešavanja globalnih izazova, saopšteno je ranije iz Vlade Srbije.

Sastanak predstavlja i priliku za podsećanje na istorijski doprinos zemalja osnivača Pokreta nesvrstanih, ali i za razmatranje njegovog trajnog nasleđa u uslovima složenog i dinamičnog međunarodnog okruženja.

Odlukom Vlade Srbije od prošle godine, u Srbiji se 1. septembar obeležava kao Dan nesvrstanih, čime se dodatno afirmiše istorijski značaj Beogradske konferencije i njen doprinos razvoju savremenih međunarodnih odnosa.

Prva konferencija Pokreta nesvrstanih počela je 1. septembra 1961. godine u Beogradu u, tada zgradi Saveznog izvršnog veća, današnjoj Palati ''Srbija''.

Koreni Pokreta nesvrstanih sežu u period pre Prve konferencije u Beogradu, a jedna od ključnih prekretnica bila je Bandunška konferencija, održana 1955. godine, na kojoj su predstavnici azijskih i afričkih država postavili principe koji će kasnije biti ugrađeni u politiku nesvrstavanja.

Sledeće godine, dogodio se još jedan važan korak.

Na Brionima su se 18. i 19. jula sastali predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, indijski premijer Džavaharlal Nehru i egipatski predsednik Gamal Abdel Naser. Njihov susret i zajednička deklaracija značajno su doprineli približavanju pogleda na međunarodne odnose, mir i nezavisnost država.

Brionski sastanak smatra se jednim od ključnih koraka u procesu koji je doveo do formiranja Pokreta nesvrstanih. Međutim, Pokret nije tada formalno osnovan. To se dogodilo na Prvoj konferenciji u Beogradu 1961. godine.

Uloga Jugoslavije u čitavom procesu bila je specifična. Nakon jugoslovensko-sovjetskog raskola 1948. godine, tadašnje rukovodstvo razvijalo je sve samostalniju spoljnu politiku.

Zvanični Beograd istovremeno je uspostavljao intenzivnije veze sa državama Azije i Afrike, posebno sa zemljama koje su se borile za sopstvenu nezavisnost.

Pored Tita, među najvažnijim ličnostima procesa koji će dovesti do osnivanja Pokreta nesvrstanih bili su Nehru, Naser, predsednik Gane Kvame Nkrumah i predsednik Indonezije Ahmed Sukarno. Više o tome možete pročitati u odvojenom tekstu.

(Telegraf.rs/Tanjug)