"U ime republike Srbije..." Ovako je Boris Tadić govorio nakon hapšenja Ratka Mladića

Bivši komandant Vojske Republike Srpske (VRS) i haški osuđenik Ratko Mladić preminuo je danas, 27. avgusta 2026. godine, u 84. godini u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu, potvrdila je njegova porodica. Mladić je preminuo u popodnevnim časovima u pritvoru Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.

Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. godine u Lazarevu kod Zrenjanina, gde je koristio lažna dokumenta pod imenom Milorad Komadić. Da je Ratko Mladić uhapšen saopštio je tada predsednik Srbije Boris Tadić, na konferenciji za novinare koji je sazvao u zgradi Predsedništva Srbije.

Teme za vas

Odbio je da iznese bilo kakve detalje o samom hapšenju i mestu gde se Mladić trenutno nalazi, precizirao je jedino da je uhapšen na teritoriji Srbije, a podvukao je da je sprana ljaga sa lica Srbije.

"U ime Republike Srbije obaveštavam vas da je danas tokom jutarnjih sati uhapšen Ratko Mladić u akciji koju su izvele koordinisano Bezbednosno informativna agencija i Služba za otkrivanje ratnih zločina. Ovim još jednom jeste potvrđeno da je Republika Srbija u svom punom kapacitetu dovršavala saradnju sa Haškim tribunalom tragajući za optuženima i zatvarajući tu tešku stranicu naše zajedničke istorije", kazao je tadašnji predsednik Tadić.

Podvukao je još da je Mladić od trenutka hapšenja u procesu ekstradicije, te da je na svakoj od institucija za to odgovornih da obave svoj deo posla:

"Ratko Mladić će biti izručen Haškom tribunalu, sudu Ujedinjenih nacija, sa kojim Srbija sarađuje", kazao je još Tadić tada.

Doći će do nastavka istrage vezano za to ko je pomagao skrivanju Ratka Mladića i da li je bilo takvih struktura i u samoj državi. Svi koji to jesu činili biće procesuirani i predati istražnim organima", upozorio je tada Tadić.

Isto se odnosi i na one, obećao je još Tadić, koji bi eventualno isprovocirali nerede ili političku nestabilnost posle Mladićevog hapšenje, poput onih što su se dogodili nakon što je uhapšen Radovan Karadžić:

"Svako ko pokuša nešto tako da uradi biće trenutno procesuiran u pravnom smislu, sudski i istražno gonjen", obećao je tada on.

Boris Tadić je podvukao da na putu srpskih evrointegracija više nema velike smetnje, a prokomentarisao je i koincidenciju vezanu za to što se hapšenje događa samo deset dana pred podnošenje negativnog izveštaja haškog tužioca Serža Bramerca Savetu bebzednosti.

"Izveštaj Serža Bramerca je već poslat. Na ovaj način su kritičke tačke prema radu naših bezednosnih institucija u izveštaju Serža Bramerca pale u vodu. Kao što su pale u vodu sve optužbe protiv Srbije, njenih bezbednosnih institucija i Vlade Republike Srbije u prethodnim godinama, koje su išle u pravcu da Srbija ne sarađuje iskreno i u potpunosti sa Haškim tribunalom. Sve je to danas palo u vodu", poručio je tadašnji predsednik Srbije, Boris Tadić.

Podsetimo, kako je potvrdila njegova porodica, bivši komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić preminuo je danas, 27. avgusta 2026. godine, u 84. godini u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu, potvrdila je njegova porodica.

Njegovo zdravstveno stanje već duže vreme bilo je ozbiljno narušeno usled posledica više pretrpljenih moždanih i srčanih udara. Odbrana i porodica su ranije u više navrata apelovali na Haški tribunal i tražili njegovo privremeno puštanje na slobodu radi lečenja u Srbiji, tvrdeći da u pritvoru nema adekvatnu negu, ali su ti zahtevi odbijeni.

Ratko Mladić je rođen 12. marta 1942. godine u selu Božanovići kod Kalinovika. školovao se na Vojnoj akademiji JNA u Beogradu. Tokom rata u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1996. godine, obavljao je dužnost načelnika Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Nakon višegodišnjeg bekstva, uhapšen je 26. maja 2011. godine u selu Lazarevo kod Zrenjanina, posle čega je izručen Haškom tribunalu.

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju pravnosnažno je osuđen na doživotnu kaznu zatvora.

Voјska Republike Srpske јe pod Mladićevom komandom napala Srebrenicu 6. јula 1995. i nakon pet dana, 11. јula, zauzela grad. Posle zauzimanja, ubiјeno јe, prema podacima ICTY više od 8000 Bošnjaka. Oko 36.000 žena i dece јe deportovano iz grada i transportovano autobusima do Kladnja koјi јe bio pod kontrolom Bošnjaka.

(Telegraf.rs)