Ko je bio Ratko Mladić?

Ratko Mladić, nekadašnji komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i haški osuđenik, preminuo je danas, saznaju mediji. Mladić je započeo svoju karijeru kao jedan od najperspektivnijih oficira Jugoslovenske narodne armije (JNA), da bi decenijama kasnije postao najtraženiji haški begunac. Njegov životni put - od vojničkih rovova do sudnice u Hagu - završen je pravosnažnom presudom na doživotni zatvor "zbog genocida i ratnih zločina počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini".

Vojnički počeci i uspon u JNA

Teme za vas

Rođen je 1943. godine u selu Božanovići kod Kalinovika, Mladić se od rane mladosti usmerio ka vojnom pozivu. Nakon završene Vojno-industrijske škole u Zemunu, nastavio je usavršavanje na Vojnoj i Komandno-štabnoj akademiji, gde je diplomirao kao prvi u klasi sa prosekom 9,57.

Oficirsku karijeru započeo je 1965. godine u Skoplju, gde je napredovao do načelnika za nastavu Treće vojne oblasti. Savremenici su ga opisivali kao oficira sa najboljim karakteristikama, kojem su jedino zamerali da se "suviše ističe".

Rat i komanda u Bosni

Kada je Jugoslavija počela da se raspada, Mladić se našao u središtu sukoba. Početkom 1991. godine postaje pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa, a već u junu odlazi u Knin, gde preuzima komandu u bitkama koje su pobunjeni Srbi vodili protiv hrvatskih snaga.

Prelomni trenutak u njegovoj karijeri dogodio se u proleće 1992. godine. Po naređenju vrha JNA, premešten je u Sarajevo, gde je u aprilu vanredno unapređen u čin general-potpukovnika. Odlukom Narodne skupštine tadašnje Srpske Republike u Banjaluci, 12. maja 1992. godine, Mladić je postavljen za komandanta Glavnog štaba novoformirane Vojske Republike Srpske. Na toj poziciji ostaje sve do kraja novembra 1996. godine, postajući ključna vojna figura u ratu u BiH.

Srebrenica

Voјska Republike Srpske јe pod Mladićevom komandom napala Srebrenicu 6. јula 1995. i nakon pet dana, 11. јula, zauzela grad. Posle zauzimanja, ubiјeno јe, prema podacima ICTY više od 8000 Bošnjaka. Oko 36.000 žena i dece јe deportovano iz grada i transportovano autobusima do Kladnja koјi јe bio pod kontrolom Bošnjaka.

Gubitak moći, skrivanje

Kraj rata doneo je i kraj Mladićeve formalne vojne moći. Smenjen je 1996. godine ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice. Iako se nezvanično smatrao oficirom do ranih dvehiljaditih, kada je formalno penzionisan i u Republici Srpskoj i u SR Jugoslaviji, on se od 2002. godine u potpunosti povlači u ilegalu.

Punih 16 godina Ratko Mladić bio je najtraženiji begunac na svetu. Iako su kružile priče o gustim prstenovima obezbeđenja i bivšim specijalcima koji ga čuvaju, hapšenje je pokazalo potpuno drugačiju sliku. Uhapšen je 26. maja 2011. godine u selu Lazarevo kod Zrenjanina, u kući svog brata od strica. Pripadnike policije dočekao je usamljeni, vidno ostareli čovek koji je živeo u teškim uslovima, skrivajući se pod lažnim imenom Milorad Komadić. Pri hapšenju nije pružio otpor, a policajcima se predstavio svojom pravom, isteklom ličnom kartom.

Doživotna robija

Suđenje pred Haškim tribunalom počelo je u junu 2011. godine. Na prvom pojavljivanju, odbio je da se izjasni o krivici, nazivajući optužbe "gnusnim i monstruoznim". Tvrdio je da je isključivo branio svoj narod, da rat nije započeo on, te je u više navrata sud nazivao "čedom NATO pakta i zapadnih sila".

U toku procesa saslušano je gotovo 600 svedoka i predočeno desetine hiljada dokaza. Pretresno veće zaključilo je sledeće: da je Mladić delovao kroz četiri udružena zločinačka poduhvata, čiji su ciljevi bili trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva, širenje terora nad civilima u Sarajevu, uzimanje pripadnika UN-a za taoce i eliminisanje bošnjačkog stanovništva iz Srebrenice.

Konačan epilog usledio je u julu 2022. godine (potvrđujući prvostepenu presudu iz 2017.), kada je Ratko Mladić pravosnažno osuđen na doživotni zatvor. Proglašen je krivim po 10 od 11 tačaka optužnice, među kojima: "genocid nad više od 8.000 Bošnjaka u Srebrenici", "zločine protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja". Ovim je stavljena tačka na jedno od najkompleksnijih suđenja u istoriji međunarodnog prava.

Za šta je Ratko Mladić osuđen i šta piše u presudi

Pravosnažnom presudom, sud je utvrdio da je Ratko Mladić bio ključni učesnik u nekoliko udruženih zločinačkih poduhvata (UZP), čiji je cilj bio trajno uklanjanje Bošnjaka i Hrvata sa teritorija na koje su bosanski Srbi polagali pravo. Njegova krivica potvrđena je po sledećim ključnim osnovama:

Genocid u Srebrenici (Tačka 2): Mladić je pravosnažno osuđen za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici. U presudi se navodi da je Mladić, zajedno sa drugim zvaničnicima, formulisao zajednički cilj da se eliminišu muslimani u Srebrenici ubijanjem muškaraca i dečaka, te prisilnim odvođenjem žena, dece i dela starijih muškaraca. Veće je utvrdilo da je Mladić u martu 1995. godine potpisao vojnu direktivu 7.1, nakon čega je u julu vojska ušla u Srebrenicu stvarajući "zastrašujuću atmosferu". Konstatovano je da je pod njegovom komandom pogubljeno više od 8.000 muškaraca i dečaka, te da je on imao jasnu i nesumnjivu nameru da uništi ovu populaciju.

Zločini protiv čovečnosti i ratni zločini (Tačke 3-8): Proglašen je krivim za progone, istrebljenje, ubistva, nehumana dela prisilnog premeštanja i deportacije. Ovi zločini počinjeni su širom Bosne i Hercegovine u opštinama kao što su Banjaluka, Bijeljina, Foča, Ilidža, Kalinovik, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i druge. U presudi su dokumentovani strašni uslovi u logorima gde su zatvorenici prebijani, silovani, mučeni i ubijani, dok je stanovništvo masovno i nasilno proterivano iz svojih domova.

Opsada Sarajeva i širenje terora (Tačke 9 i 10): Mladić je osuđen zbog terorisanja civilnog stanovništva Sarajeva i protivpravnih napada na civile. U presudi piše da je od maja 1992. do novembra 1995. godine Sarajevo sistematski granatirano i izloženo snajperskoj vatri, često na lokacijama gde nije bilo vojnih objekata. Veće je utvrdilo da je Mladić lično komandovao jedinicama Sarajevsko-romanijskog korpusa, predlagao bombardovanje grada zanemarujući živote civila, te naređivao prekid snabdevanja vodom i strujom, čime je civile isterivao na otvoreno pod snajpersku paljbu. Cilj je bio širenje terora, što je rezultiralo smrću na hiljade civila svih uzrasta.

Uzimanje talaca (Tačka 11): Osuđen je i zbog uzimanja talaca, konkretno pripadnika mirovnih trupa UNPROFOR-a. Presuda potvrđuje da su snage bosanskih Srba koristile taoce kako bi sprečile vazdušne napade međunarodnih snaga na svoje položaje.

Za šta Ratko Mladić nije osuđen

Jedina tačka optužnice po kojoj je Mladić oslobođen jeste Tačka 1, koja ga je teretila za genocid u šest opština u BiH (Ključ, Kotor Varoš, Sanski Most, Prijedor, Vlasenica i Foča). U presudi piše da, iako su u ovim opštinama nesumnjivo počinjeni užasni zločini, masovna ubistva i formirani logori, ciljana grupa žrtava predstavljala je "relativno mali deo Bošnjaka u celini". Shodno tome, pravosnažnom odlukom je zaključeno da ne postoje dokazi koji bi potvrdili da je postojala specifična genocidna namera da se ta grupa u potpunosti uništi. Zbog toga su Mladićevi zločini u ovim opštinama okarakterisani "samo" kao zločini protiv čovečnosti i progoni, a ne kao genocid.

Tokom prvostepenog izricanja ove presude, Mladić je u sudnici vikao "Laž! Ovo je laž!", a sudija Alfons Ori je naglasio da zločini obuhvaćeni presudom spadaju u "najstrašnije poznate čovečanstvu". Pri donošenju i prvostepene i pravosnažne kazne, sudsko veće je u potpunosti odbacilo argumente odbrane koji su se pozivali na Mladićevo narušeno zdravlje, poodmaklo doba i mentalno stanje, smatrajući da ti faktori nemaju nikakvu težinu u poređenju sa ozbiljnošću njegovih zločina.

(Telegraf.rs)