Predsednici skupštinskih odbora pozvali poslanike da podrže zakone na dnevnom redu

Predsednici odbora Skupštine Srbije su na današnjoj vanrednoj sednici Narodne skupštine predstavili izveštaje sa održanih sednica Odbora posvećenih predlozima zakona koji su na dnevnom redu i pozvali poslanike da glasaju za te predloge zakona.

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i narodni poslanik SNS-a Aleksandar Marković izjavio je da se predloženim izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama omogućava dalje jačanje uloge, ne samo Srpske pravoslavne crkve, već i ostalih crkava i verskih zajednica u Srbiji.

Teme za vas

On je, govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama, rekao da je poseban razlog za donošenje ovog zakona uređenje normativnog okvira za visokoškolske ustanove Srpske pravoslavne crkve.

"Predviđa se osnivanje univerziteta kao visokoškolske ustanove koja ima poseban društveni značaj. Pravo na slobodu veroispovesti u Srbiji zajamčeno je Ustavom Republike Srbije i bliže se razrađuje Zakonom o crkvama i verskim zajednicama. Ovaj zakon predviđa da sloboda veroispovesti obuhvata i slobodu da se razvija i unapređuje verska nastava i kultura. Prema tome, obrazovna delatnost spada u jednu od najznačajnijih uloga crkava i verskih zajednica", istakao je Marković.

Podsetio je da je važeći Zakon o crkvama i verskim zajednicama donet 2006. godine i da on već sadrži odredbe kojima se utvrđuje pravo crkava i verskih zajednica da mogu osnivati kako verske obrazovne ustanove, tako i obrazovne ustanove prema opštim propisima u skladu sa Zakonom.

"Međutim, tek se ovim predlogom zakona stvara pravni osnov za stvarno uključivanje crkava i verskih zajednica u opšti obrazovni sistem. Dakle, ovim predlogom zakona jasno se pravi razlika između verskih obrazovnih ustanova čiji je prvenstveni cilj obrazovanje svešteničkog kadra, s jedne strane i ustanove koje su namenjene opštem sistemu obrazovanja. Donošenjem ovog zakona omogućilo bi se širenje delatnosti crkava i verskih zajednica na svim nivoima, od predškolskog do visokoškolskog. Takođe je važno naglasiti da predlog zakona predviđa obavezu ispunjavanja istih standarda kvaliteta i akreditacije koje važe kako za državne, tako i za druge privatne škole i fakultete", rekao je Marković.

Naveo je da bi se tako kroz kontrolu kvaliteta i jedinstvene standarde omogućilo da nastavni kadar i nastavni programi ispunjavaju iste uslove i da prolaze kroz istu proceduru i verifikaciju koji važe i za druge opšte obrazovne ustanove.

"Upravo time se garantuje da će i diplome ovih škola, budućih škola, biti priznate za nastavak školovanja ili, u nekom slučaju, zaposlenja", rekao je Marković.

Predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač izjavila je da je taj odbor razmatrao više zakona koji su na dnevnom redu, imajući u vidu da se tičeuusklađivanja sa evropskim zakonodavstvom.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Kovač je kazala da to znači sprovođenje reformske agende koja je izuzetno značajna iz ugla poglavlja 8 - politike konkurencije, a tiče se usklađivanja postojećih šema državne pomoći.

"A sa druge strane, ono što je za nas značajno je da se ovim predlogom sprovodi Nacionalni program za usklađivanje pravnih tekovina za poglavlje 16, oporezivanje, odnosno usklađivanje konkretno u oblasti direktnog oporezivanja, a glavni cilj ovog propisa je uspostavljanje zajedničkog minimalnog nivoa zaštite od izbegavanja poreza na dobit", rekla je Kovač.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnim zonama, Kovač je rekla da se ispunjava ono što je obećano, rekla je da se to tiče poglavlja 29. Carinske unije i politike konkurencije i poglavlje 8 i da predstavlja korak ka ispunjavanju obaveza iz reformske agende.

"Neophodna je reforma državne pomoći i na to nam je ukazivano nekoliko puta u raznim izveštajima Evropske unije", rekla je ona.

Predsednik Odbora za finansije Veroljub Arsić rekao je da se na današnjoj sednici Odbora od poslanika opozicije nije čulo ništa novo u odnosu na ono što plasiraju preko svojih društvenih mreža i preko, kako je naveo, svojih "tajkunskih televizija".

"Oni su govorili čitavo vreme o rastu javnog duga, o kriminalizaciji čitavog sistema vlasti, o korupcijama i tako dalje. Međutim, ja moram da podsetim da ovaj rebalans radimo sada, kada imamo veće prihode od planiranih", istakao je Arsić.

Dodao je da bivši režim time ne može da se pohvali i da je svaki njihov rebalans bio zbog manjih poreskih prihoda od planiranih i da je svaki značio novo zaduženje Republike Srbije.

Predsednik Odbora za poljoprivredu i narodni poslanik SNS-a Marijan Rističević naveo je da je Odbor prihvatio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2026. godinu i preporučio narodnim poslanicima da prihvate taj zakon.

"Odbor je takođe insistirao na nekim svojim zaključcima, jer smo ove godine dobili negde oko 1,1 milijarde evra za subvencije, odnosno za podsticaje u poljoprivredi, ako uračunamo i gorivo. Ukupan budžet Ministarstva poljoprivrede je 1,22 milijarde, a za podsticaje se izdvaja 1,1 milijarda. Ono čime je veliki broj članova bio nezadovoljan je upotreba tih sredstava, sa obzirom da smo u poslednje tri godine ukupno za poljoprivredu u podsticaje izdvojili preko tri milijarde evra, a efekat nije onakav kakav smo očekivali", rekao je Rističević.

Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Milica Nikolić navela je da je Odbor na sednici ocenio da su svi predloženi zakoni sa dnevnog reda sednice Skupštine u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Srbije.

(Telegraf.rs/Tanjug)