Milićević: Petrovačka cesta najbolnije mesto nacionalnog pamćenja stradanja Srba

Ministar bez portfelja zadužen da prati stanje, predlaže mere i učestvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Srbije sa dijasporom Đorđe Milićević izjavio je danas povodom 31 godišnice od stradanja srpskih civila u avio-napadu na izbegličku kolonu na Petrovačkoj cesti, da je to jedno od najbolnijih mesta nacionalnog pamćenja srpskog naroda.

Poručio je da Petrovačka cesta trajno svedoči o stradanju nevinih civila i deo je istorije koji Srbija nikada neće dozvoliti da bude potisnut, prećutan ili zaboravljen.

Teme za vas

Istakao je da je kultura sećanja temelj nacionalnog dostojanstva i odgovornosti prema žrtvama i dodao da je obaveza države da istinu o stradanju svog naroda čuva, svedoči i prenosi budućim generacijama, jer samo narod koji pamti svoje žrtve može da gradi budućnost zasnovanu na istini, pravdi i miru, navodi se u saopštenju Milićevićevog kabineta.

Milićević je naglasio da je Petrovačka cesta mesto na kom su stradali nevini i nedužni Srbi - civili, žene, starci i deca, čije su živote prekinule bombe ispaljene na izbegličku kolonu.

"I nakon 31 godine niko nije odgovarao za jedan od najsurovijih zločina počinjenih nad srpskim civilnim stanovništvom. Piloti koji su izveli napad jasno su videli da je reč o izbegličkoj koloni u kojoj nije bilo vojske, već ljudi koji su spas tražili bežeći od rata. Jedini 'greh' ubijenih Srba bio je to što su pokušavali da sačuvaju gole živote i živote svojih najmilijih", rekao je Milićević.

Dodao je da su najdublja i najbolnija rana tog zločina deca kojoj je uskraćeno pravo na detinjstvo, život i budućnost.

"Njihovi prerano prekinuti životi najsnažnije svedoče da ne postoji nijedan politički, vojni ili bilo koji drugi cilj koji može opravdati napad na nevine ljude i zato Petrovačka cesta nije samo mesto stradanja, već trajni simbol stradanja čitavog jednog naroda i večna opomena čovečanstvu šta se dešava kada se izgube granice između rata i zločina", kazao je Milićević.

Naglasio je da je obaveza Srbije da svake godine, sa istim pijetetom i istom odgovornošću, govori o Petrovačkoj cesti, čuva imena nevino stradalih i istraje u zahtevu da zločini nad civilnim stanovništvom nikada ne budu prećutani, relativizovani ili prepušteni zaboravu.

"Srbija će nastaviti da čuva uspomenu na Petrovačku cestu kao neodvojivi deo svog istorijskog pamćenja, svog nacionalnog dostojanstva i svoje kulture sećanja. To dugujemo žrtvama, njihovim porodicama i generacijama koje dolaze. Naša je dužnost da ih učimo šta se dogodilo, ne da bismo živeli u prošlosti, već da bismo znali koliko su mir, sloboda i ljudski život neprocenjive vrednosti koje se moraju čuvati", rekao je Milićević.

Naveo je i da narod koji zaboravlja svoje žrtve odriče se sopstvenog pamćenja, a narod koji se odrekne pamćenja prepušta drugima da pišu njegovu istoriju.

"Srbija to nikada neće dozvoliti. Nastavićemo da dostojanstveno čuvamo istinu o svakom nevino stradalom Srbinu, da se borimo za pravdu i da negujemo kulturu sećanja kao jedan od temelja našeg nacionalnog identiteta. Samo istina, pravda i pamćenje mogu biti temelj trajnog mira i budućnosti u kojoj se ovakvi zločini više nikada i nigde neće ponoviti", zaključio je Milićević.

Hrvatska avijacija je 7. avgusta 1995. godine, tokom zločinačke akcije hrvatske vojske Oluja i najvećeg pogroma posle Drugog svetskog rata, bombardovala srpske izbegličke kolone na putu u selu Јanjila kod Bosanskog Petrovca.

Tada je ubijeno 10civila, među kojima četvoro dece.

Za ovaj zločin niko nije odgovarao.

Hrvatska VPA Oluja počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije, kao i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Proterano je imeđu 220 i 250 hiljada Srba, dok je oko 2.000 njih ubijeno ili se i danas vode kao nestali.

(Telegraf.rs/Tanjug)