U Skupštini Srbije tribina povodom obeležavanja 31. godišnjice progona Srba u "Oluji"

U Skupštini Srbije održava se tribina povodom obeležavanja 31. godišnjice progona srpskog naroda u akciji "Oluja" pod nazivom "Ne zaboravljamo pogrom", a potpredsednica parlamenta Marina Raguš ističe da je "Oluja" bila pogrom, najveće etničko čišćenje Srba i dodala da to mora da se prizna kad - tad.

Raguš je rekla da su, posle 31 godinu od Oluje, problemi i dalje tu, da procesi i dalje traju, a sada se, kako je navela, ulazi možda u najopasniju fazu kada će svaka i najsitnija podela da bude ogroman ponor i "kada će svako naše drugačije mišljenje značiti skretanje glave od onoga što se dešava Srbima, bilo gde da žive".

Teme za vas

"Nemojte imati dilemu ni jednog puta da svaki put kad se sretnemo sa nekima koji predstavljaju jake i velike, a koji su nam dobro začinili pre 30 godina, ne podsetimo šta je to što se desilo pre 31 godinu. Često govorimo o mnogim drugim stvarima, ali zaboravimo da je sve počelo i pre '91 - da se Srbima na svim jugoslovenskim prostorima vrlo jasno stavljalo do znanja, da im tamo nije mesto, a da bismo posle slušali, niko vas nije oterao", rekla je Raguš.

Ona je podsetila da se uoči, kako oni kažu, "vojne akcije Oluja" desio jedan sastanak na Brionima, i taj sastanak je ušao u anale Haškog tribunala.

"Nažalost, presudilo se drugačije u žalbi po prvostepenoj presudi. Ali tamo je Tuđman rekao da Srbe treba udariti tako jako da nestanu. I to je bio plan. Na nama je, da svi zajedno, jer samo ujedinjeni to možemo, sakupimo svaku presuđenu činjenicu, makar ona bila samo u prvom stepenu, da sakupimo svaki podatak, jer su se stvari na velikoj međunarodnoj sceni ipak promenile", poručila je Raguš.

Raguš je navela da je u periodu od 1991. do 1995. godine, do sada, na osnovu prikupljenih podataka, poginulo 11. 186 civila i vojnika da je 250. 000 prognanih po izveštaju Generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija Butrosa Butrosa Galija te ukazala i na prognane u operaciji Bljesak, raseljene sa područja istočne Slavonije nakon tzv. "mirne reintegracije", dodajući da je sveukupno preko pola miliona ljudi, a da se zaboravlja o tome da se govori.

Navodeći da se centralna manifestacija pomena nevino postradalih u akciji "Oluja" održava ove godine u Mrkonjić gradu, Raguš je istakla da će se tamo čuti istorijski govor predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

"Taj govor, koji ćete imati prilike sutra da čujete, a i koji ste imali prilike da čujete juče na Manjači, to će biti naši temelji budućeg rada u narednim decenijama. Počinjemo juče", poručila ja potpredsednica skupštine.

Upitala je ko je do danas, ili do Vučića, mogao da priča o Petrovačkoj cesti i šta se tamo dešavalo, kako je MIG pogodio kolonu izbeglih te da je preko 60 odsto nevinih žena i dece stradalo u svim tim stradanjima.

"Ti problemi koji su se dešavali devedesetih, pa to je skuvano čak i pre Maspoka. Samo je eksplodiralo tada. Ne znam samo gde je nama pamet tada bila, pa to nismo videli. Mi smo tada bili Jugosloveni, a ne Srbi. Pa prvi put s ponosom možemo da kažemo da smo Srbi. I da znamo gde su nam koreni i da znamo kuda idemo, što je najvažnije ovaj put", rekla je raguš.

Ona je istakla da je Srbija danas ekonomski jaka, da je oporavila svoju vojsku, za razliku od onih do 2012. koji su, kako je rekla, po nalozima, našu vojsku sveli na statističku grešku.

"Jedino takva Srbija je primećena kao sila u regionu sa kojom se danas drugačije razgovara. Zato mi danas možemo da kažemo da nemamo nijedan veliki i suštinski problem sa nijednom najjačom silom. Možemo da kažemo da smo, zahvaljujući politici predsednika Vučića, uspeli da zadržimo u nemogućim uslovima svoja tradicionalna prijateljstva, na prvom mestu sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom. To su dve zemlje koje štite naš suverenitet i teritorijalni integritet svaki put kad se dobaci do Ujedinjenih Nacija", rekla je Raguš.

Ona je primetila da u poslednje vreme postoje pokušaji podele, da se umesto Srba iz Republike Srpske kaže Bosanci, da se umesto Srba sa prostora Kosova i Metohije kaže Kosovari.

"Ništa gore nama ne može da se desi. Da umesto Srba iz Srbije kažu Srbijanci. To hoće. Da od naše crkve, Srpske pravoslavne crkve, brišu prefiks u Crnoj Gori, pa da ne bude 'srpska' nego samo 'pravoslavna'. To hoće, to im je plan. Jer smo i dalje za njih remetilački faktor. Jer mi, kad nas gledaju, oni vide uticaj Rusije u ovom delu sveta. A mi treba da smo naučili sve njihove prefrigane poteze. I da ovu bitku koja je pred nama, koja se dobija na potpuno drugačiji način ovaj put dobijemo", istakla je Raguš.

Poručila je da se ne smeju zaboraviti ni "Oluja" ni "Bljesak", ni Maspok.

"Ali nam to služi da izvučemo lekcije jer to ne smemo ponovo da prolazimo", rekla je Raguš.

Poslanik SNS i predsednik udruženja "Zavičaj" Nenad Abramović ukazao je na tribini da je kao prvi zadatak, kako je rekao, mentora hrvatskog fašizma, na čelu s njihovim predsednikom Franjom Tuđmanom bio uoči Oluje, da se prekine sukob Bošnjaka i Hrvata u Bosni i Hercegovini, što se i postiglo potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma 18. marta 1994. godine, koji je posle verifikovan u Beču.

"Nakon potpisivanja ovog sporazuma počela je da se priprema Oluja. Hrvatska vlada je, uz odobrenje Stejt Departmenta, potpisala ugovor pod nazivom 'Demokratski tranzicioni program' sa konsultantskom kompanijom MPRI. Prema ovom sporazumu, službenici ove firme, koje je predvodio penzionisani general Karl Gono, intenzivno su radili na obuci hrvatskih oficira u vojnoj školi 'Petar Zrinski' u Zagrebu i Šepurinama kod Zadra", naveo je on.

Takođe, pored njih, dodao je, obuku hrvatske vojske po priznanju hrvatskog generala Ante Kotromanovića pružali su i francuski vojni stručnjaci.

"Potpisivanje Splitskog sporazuma između Hrvatske, Franje Tuđmana i predsednika muslimanskog dela Bosne i Hercegovine, Alije Izetbegovića, inicirao je tadašnji predsednik Turske, Sulejman Demirel, koji je bio prisutan na potpisivanju tog sporazuma", naveo je Abramović.

Kako je dodao, hrvatska vojska je pozvana da interveniše u delu Bosne i Hercegovine, to jest Republike Srpske.

"Oko 20. 000 stanovnika krajiških opština, zapadno-krajiških opština, napušta ovo područje. Tako, već dva dana kasnije, počinje akcija 'Leto 95', gde hrvatska vojska zauzima Grahovo, Glamoč i deo Livanjskog polja, i praktički dolazi iza leđa Republici Srpskoj i Krajini", rekao je Abramović.

Ukazao je i na plan Z4 na kome su, kako je rekao, radili predstavnici SAD-a, Evropske unije, Ruske Federacije i Ujedinjenih nacija, koji je suštinski predviđao autonomiju za 11 krajiških opština.

"Ali to je bila samo varka, jer u tom sporazumu nije bila Zapadna Slavonija, nije bio Slunj, nije bilo ništa, i verovatno on bi služio neko vreme, kasnije bi hrvatski fašisti nastavili da se obračunavaju sa srpskim narodom", rekao je Abramović.

Politička odluka za napad na Krajinu doneta je na Brionima, 31. jula kada je Tuđman poručio: "Udariti na Srbe tako da nestanu, a tobože ih poslati da ostanu i jamčiti im određena prava", rekao je, između ostalog, govoreći o svemu što je prethodilo akciji "Oluja".

Događaj organizuju Udruženje izbeglih, raseljenih i doseljenih lica "Zavičaj" iz Beograda i Udruženje Srpska Krajina 1990.

(Telegraf.rs/Tanjug)