IPESE: Momentum u odnosima sa Vašingtonom šansa koju Beograd ne sme da propusti

Strateški dijalog između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije predstavlja momentum u odnosima sa Vašingtonom i šansu koju Beograd ne sme da propusti, ocenio je Institut za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope (IPESE).

"Pozitivan momentum koji se nama otvara je šansa koja može napraviti istorijsku prekretnicu u poziciji zemlje. U toj prekretnici, gde je sasvim jasno da Srbija više nije sama, Amerika može biti najjači oslonac", ocenili su istraživači IPESE-a.

Teme za vas

IPESE je podsetio na reči čuvenog diplomate i bivšeg sekretara Henrija Kišindžera, koji je isticao da je preduslov za stabilnost u svetu sposobnost najvećih sila da u ključnim trenucima prepoznaju i uvaže manje države i regionalne lidere.

On je još decenijama unazad spoznao da je globalna stabilnost nemoguća bez uvažavanja država koje predstavljaju prirodnu sponu između Istoka i Zapada.

"Srbija i Sjedinjene Američke Države danas svedoče upravo takvom istorijskom momentu. I Srbija može biti ta prirodna spona između Istoka i Zapada", navodi se u tekstu objavljenom na internet stranici IPESE-a.

Navodi se i da Vašington ima sopstvene interese da stvori ovo geopolitičko usidrenje na Zapadnom Balkanu, kao i da američka strategija nalaže da se smanji uticaj drugih globalnih sila u regionu, pre svega Kine i Rusije.

"Ako se dinamičnom biznisu i ekonomskim prilikama doda još jedna važna komponenta – zajednički hrišćanski identitet i vrednosti koje aktuelna Trampova administracija snažno promoviše u javnom životu Amerike – odnos Beograda i Vašingtona dobija svoju punu, vrednosnu i civilizacijsku zaokruženost", ističe IPESE.

Podseća se i da su, od posete nekadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džimija Kartera Beogradu 1980. godine, što je bio poslednji zvanični dolazak jednog predsednika SAD našem glavnom gradu, odnosi Vašingtona i Beograda prošli kroz decenije hlađenja, sankcija tokom devedesetih godina, rata rokom NATO agresije 1999. godine i krize oko statusa tzv. Kosova odnosno priznavanja samoproglašene nezavisnosti od strane SAD.

Bilo je u tom periodu pojedinačnih važnih događaja kao što su bile posete predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice i premijera Srbije Zorana Đinćića američkom predsedniku Bušu 2001. godine, posete američkog državnog sekretara Kolina Pauela Beogradu 2003. godine kao i potpredsednika SAD Džozefa Bajdena 2009. i 2016. godine i potpisivanja Vašingtonskog sporazuma 2020. godine.

"Ipak, ovi događaji nisu imali nivo sistemske i institucionalne saradnje. Danas, posle zvaničnog potpisivanja Strateškog dijaloga, odnosi Beograda i Vašingtona dostižu svoj novi pozitivan maksimum – kvantni skok i istorijski pomak i dobijaju institucionalni oblik partnerstva", navodi se.

Odluku Vašingtona da pokrene Strateški dijalog ispratilo je ukidanje Srbiji, u Trampovo vreme nametnute carine, od 35 odsto.

Odluku o ukidanju američkih carina za sve zemlje doneo je Vrhovni sud, ali je zato nova odluka američkog predsednika Donalda Trampa, kojom je ponovo uveo carine za 60 država, bila ohrabrujuća i prijateljska za Beograd.

Srbija je ostala jedna od retkih zemalja kojima nisu uvedene nove carine pa je trenutno između Beograda i Vašingtona na snazi bescarinski režim, što se nikada nije dogodilo u skoro vek i po dugoj diplomatskoj istoriji ovih zemalja, navodi IPESE.

Očigledno je da je američka strana pitanje carina za Srbiju ostavila za nastavak strateškog dijaloga, ocenjuje IPESE, navodeći da je sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da očekuje da će one da iznose od 10 do 12 odsto čime je nagovestio čime bi Beograd bio zadovoljan.

Visina američkih carina, posebno na čelik, aluminijum, bakar i vozila, veoma je važna za srpsku privredu i konkurentnost Srbije u privlačenju direktnih stranih investicija koje su od ključnog značaja za rast BDP Srbije, ocenjuju istraživači IPESE.

Osnovne carine, kako navode, uz dodatne tarife na trgovinski suficit koje je uveo predsednik Tramp, bile su ozbiljna barijera za domaće i strane kompanije u Srbiji.

Zato se, kako kažu, može očekivati da pitanje visine carina i ukidanje taksi za suficit između SAD i Srbije budu za Beograd najznačajnija tema nastavka strateškog dijaloga, jer ukidanje ovih nameta i spuštanje tarifa donosi tri ključna boljitka za srpsku ekonomiju.

"Prvo, naša namenska, metalska i auto-industrija dobijaju punu cenovnu konkurentnost na američkom tržištu. Drugo, Srbija postaje znatno privlačnija za nove strane investitore koji traže bescarinski pristup Americi. I treće, oslobađa se kapital koji je odlazio na takse, što direktno jača budžet i podstiče novi privredni rast. Ovim značajnim gestom američka administracija pokazala je volju da kroz diplomatske pregovore i Strateški dijalog sa Beogradom ukloni trgovinske barijere i da partnerstvu sa Srbijom da novu dimenziju", navodi se u tekstu.

Tehnička strana Strateškog dijaloga – najvišeg institucionalnog mehanizma koji Sjedinjene Američke Države primenjuju u odnosima sa svojim najvažnijim partnerima – podrazumeva redovne posete srpskih delegacija Stejt departmentu, formiranje stalnih radnih grupa i održavanje redovnih ministarskih sastanaka na kojima se direktno usklađuju politike iz nekoliko vitalnih oblasti.

Pre svega, ukazuje se, to obuhvata duboku saradnju u energetskom sektoru, a podsećaju da Srbija i SAD imaju potpisan energetski strateški sporazum od septembra 2024. godine gde se radi na zajedničkim projektima diverzifikacije izvora i obnovljivih izvora energije i izgradnje kritične infrastrukture.

Druga važna dimenzija jeste, kako navode, bezbednosna i vojna saradnja, koja predviđa nastavka partnerstva sa Nacionalnom gardom Ohaja, ali koja će se sada proširiti najavom SAD o spremnosti da Srbiji proda oružje.

"Srpska vojska, najsnažnija u regionu - što je veoma važna činjenica za odluku SAD da li će biti vojne saradnje, uglavnom ima modernizovano sovjetsko naoružanje iz vremena Jugoslavije, domaće naoružanje ali i novo kinesko i izraelsko oružje. Posle kupovine francuskih aviona 'rafal' kao i intenzivne vojne saradnje Beograda i Pariza, u Vašingtonu su razumeli to kao šansu za SAD. Zato je najava SAD da će Srbiji prodavati oružje veoma značajna jer to znači da Vašington sada tretira Beograd kao vojnog saveznika", navodi se u tekstu.

Strateški dijalog obuhvata i zajedničke aktivnosti Beograda i Vašingtona u oblasti sajber-bezbednosti i civilne zaštite a otvara vrata za tehnološku i naučnu razmenu, uključujući visoko obrazovanje, veštačku inteligenciju, pa čak i partnerstva u namenskoj industriji i svemirskim programima.

U političkom smislu, kako navode, podizanje odnosa Beograda i Vašingtona na nivo Strateškog dijaloga šalje poruku da Sjedinjene Američke Države više ne posmatraju Zapadni Balkan isključivo kroz prizmu nerešenih kosovskih čvorova, već kroz prizmu ekonomske i energetske stabilnosti čiji je Srbija nosilac.

"Kakav značaj Strateškog dijaloga Beograda i Vašingtona ima u regionu pokazuje da se ovaj čin među albanskim analitičarima u Prištini posmatra sa velikom dozom zabrinutosti, jer ukazuje na pomeranja težišta američke politike i smanjenje podrške prištinskim političkim elitama. Za sam dijalog o Kosovu i Metohiji ovo znači promenu pregovaračke pozicije. Jačanje ekonomskih, energetskih i bezbednosnih veza sa Amerikom primorava sve aktere da shvate da se trajno rešenje za region ne može tražiti mimo interesa i uvažavanja Srbije. Jednostavnim jezikom može se reći – Srbija će biti za stolom, a ne na stolu kao što je bila od 1998. godine i pregovora u Rambujeu. Na svakih nekoliko meseci zvaničnici iz Beograda biće u Vašingtonu a sastanci će biti ciljani, tematski i na visokom nivou", zaključuje IPESE.

(Telegraf.rs/Tanjug)