Strateška logika angažovanja Srbije: Četiri razloga zašto Amerika želi Srbiju na svojoj strani

Možda vam je promaklo, ali je pre 10 dana američka politika prema Zapadnom Balkanu napravila značajan iskorak. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i državni sekretar SAD Marko Rubio 17. jula zvanično su pokrenuli strateški dijalog između svojih država.

Ova inicijativa pripremana je više od godinu dana, i iako je za sada poznato malo detalja, njen potencijalni značaj za administraciju predsednika Donalda Trampa je veliki - iz najmanje četiri razloga, navodi se u izveštaju Američkog savet za spoljnu politiku (AFPC), neprofitne organizacije posvećene pružanju informacija onima koji kreiraju ili utiču na spoljnu politiku Sjedinjenih Država.

Teme za vas

Prvi razlog odnosi se na energetsku bezbednost. Trampova administracija s pravom je postavila diverzifikaciju energetskih izvora na Zapadnom Balkanu kao jedan od prioriteta. Nadovezujući se na prošlogodišnji jesenji ministarski sastanak Partnerstva za transatlantsku energetsku saradnju, održan u Atini, Sjedinjene Američke Države pridružile su se Bugarskoj, Grčkoj, Moldaviji, Rumuniji i Ukrajini u unapređenju Vertikalnog gasnog koridora, pravca sever–jug koji je osmišljen da omogući dopremanje američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) i azerbejdžanskog gasa u Centralnu i Istočnu Evropu, kao i na Balkan, čime bi se smanjila dugotrajna zavisnost kontinenta od ruske energije.

Srbija ima ključnu ulogu u tim planovima, jer se nalazi na trasi koridora i već raspolaže infrastrukturom koja joj omogućava da postane važno regionalno čvorište za tranzit energenata. Pored toga, Beograd trenutno gradi gasne interkonektore sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, koji će omogućiti veći uvoz gasa iz izvora koji nisu ruski.

To je od izuzetnog značaja, budući da ruski državni energetski konglomerat GAZPROM trenutno ima kontrolni udeo u NIS, nacionalnoj naftnoj kompaniji Srbije. Tokom poslednjih godina Rusija je koristila NIS kao geopolitičko sredstvo za finansiranje različitih operacija malignog uticaja u Srbiji od podsticanja protesta do širenja antiameričke propagande.

U okviru širih mera usmerenih protiv ruskog energetskog sektora, Trampova administracija uvela je sankcije NIS prošlog oktobra, a taj pritisak je već dao određene rezultate. U januaru je mađarska energetska kompanija MOL uskočila i potpisala sporazum o kupovini ruskog udela, iako je realizacija tog posla od tada suočena sa odlaganjima.

Ipak, čini se da je srpska vlada ozbiljno rešena da prekine ovu zavisnost, budžet za 2026. godinu, usvojen još u decembru, predviđa izdvajanje od 164 milijarde dinara (približno 1,6 milijardi američkih dolara) za energetsku bezbednost, sredstva koja bi mogla biti iskorišćena za nacionalizaciju NIS ukoliko Rusi na kraju odbiju da prodaju svoj udeo.

Intenziviranje strateškog dijaloga sa Vašingtonom može pomoći da se ovaj proces ubrza i da se Srbija trajno uključi u američke i zapadne lance snabdevanja energentima, čime bi Moskva ostala bez jednog od svojih najefikasnijih preostalih geopolitičkih instrumenata na Balkanu.

Drugi razlog odnosi se na strateške minerale. Iako to nije široko poznato, Srbija poseduje najveće rezerve litijuma u Evropi. Ležište Jadar, u zapadnoj Srbiji, ubraja se među najznačajnija nalazišta litijuma na svetu, a procenjuje se da bi moglo da zadovolji čak do 90 odsto sadašnjih evropskih potreba za litijumom.

Srbija se opredelila da ove rezerve razvija u saradnji sa Evropom, a ne sa Kinom, formalizujući 2024. godine strateško partnerstvo sa Evropskom unijom u oblasti sirovina i lanaca vrednosti za proizvodnju baterija, nakon čega je nalazište Jadar uvršteno među ključne lokacije obuhvaćene Aktom Evropske unije o kritičnim sirovinama.

Ovi koraci odražavaju namerne izbore srpske vlade da svoj najvredniji strateški resurs usmeri u zapadni lanac snabdevanja, a ne u kineski. To je trend koji treba podsticati, jer Vašington ima direktan interes da osigura da se globalna isporuka litijuma diverzifikuje dalje od Pekinga.

Treći je modernizacija odbrane. Srbija aktivno modernizuje svoju vojsku, nabavljajući borbene avione od Francuske, transportne avione od Španije, helikoptere od Nemačke i niz sistema od Izraela.

Pa ipak, uzastopne administracije u Vašingtonu su istorijski bile oprezne u pogledu prodaje američkog oružja Beogradu, delimično zbog prigovora regionalnih suseda. Međutim, ovaj oprez je sve više kontraproduktivan, jer bi srpska vojska opremljena američkim sistemima bila interoperabilnija sa NATO, transparentnija i više orijentisana ka zapadnim nego ruskim standardima.

Konačno, četvrti razlog, tu je i rastuća vrednost Srbije kao partnera na Bliskom istoku. Beograd se pojavio kao pouzdan prijatelj dva ključna američka saveznika - Izraela i UAE. Srbija je bila jedna od retkih evropskih zemalja koja je pružila Izraelu značajnu vojnu podršku nakon 7. oktobra 2023. godine, i ta politika je nastavljena uprkos pritisku drugih evropskih država.

Kao rezultat toga, veze između dve zemlje su procvetale, sa konkretnim dividendama za obe. Na primer, izraelski izvođač radova u oblasti odbrane Elbit Sistems sada gradi pogon za proizvodnju dronova vredan 2 milijarde dolara u Srbiji - jedan od retkih takvih pogona van Izraela.

Emirati su, u međuvremenu, postali jedan od najvažnijih vanevropskih partnera Srbije. Tokom proteklih deceniju i po, uložili su značajna ulaganja u zemlju, pokrećući projekte od obnovljivih izvora energije do digitalne infrastrukture. Ova saradnja je donela jasne koristi Beogradu, dok je Abu Dabiju dala strateško uporište na Balkanu za bolje suprotstavljanje regionalnim rivalima poput Turske.

Sve to čini Srbiju korisnim multiplikatorom sile za prioritete SAD na Bliskom istoku u vreme kada Trampova administracija aktivno dovodi u pitanje posvećenost mnogih svojih drugih kontinentalnih partnera.

Prošlonedeljno pokretanje strateškog dijaloga između Vašingtona i Beograda pomaže unapređenju sva četiri fronta. Ono što sledi, u smislu konkretnih rezultata u oblasti energetike, strateških minerala, odbrane i regionalnih partnerstava, odrediće da li će se trenutno otvaranje pretvoriti u trajne strateške dobitke za Sjedinjene Države na Zapadnom Balkanu.

Autor izveštaja je Ilan Berman, viši potpredsednik Američkog saveta za spoljnu politiku u Vašingtonu.

(Telegraf.rs)