Američki tužioci otvaraju dosije zločina nad Srbima: Prva svedočenja logoraša u Derventi potresla istražioce

Pred američkim tužiocima u Derventi je danas održano prvo svedočenje srpskih logoraša o preživljenom i pretrpljenom u zloglasnim hrvatsko-muslimanskim logorima tokom poslednjeg rata u BiH 1992. godine.

Danas su pred petoricom američkih istražilaca svedočila dvojica srpskih logoraša dr Željko Stajčić i Drago Knežević.

Teme za vas

Saslušanja se nastavljaju sutra, a planirano je da u narednih nekoliko dana bude saslušano osam bivših logoraša koji su prošli pakao logora Rabić i bivšeg Doma vojske hrvatsko-muslimanske snage zarobile u naselju Čardak.

Američki istražioci-tužioci najviše pažnje posvetiće slučajevima koji se odnose na braću Murisa i Harisa Skelića osumnjičene za ratne zločine nad Srbima u Derventi 1992. godine, izjavio je danas Srni predsednik derventskog Udruženja logoraša Drago Knežević.

"Američki istražioci zainteresovani su za braću Skelić, pogotovo što su na osnovu lažnih iskaza da nisu bili učesnici proteklog rata, dobili radne dozvole i vize za boravak u SAD", pojasnio je Knežević.

On je podsetio da su američki istražioci, uz braću Skelić, zainteresovani i za druge osumnjičene za ratne zločine nad Srbima na području Dervente.

Knežević je nakon svedočenja novinarima rekao da je američkim istražiocima predao kompletnu ekspertizu o zločinima počinjenim nad srpskim narodom u derventskim logorima koja bi trebalo da im "otvori oči" i da počnu istraživati zločine nad Srbima i u drugim mestima u BiH.

U Derventi su, tokom proteklog Odbrambeno-otadžbinskog rata, dok još nije bila ni formirana Vojska Republike Srpske, hrvatske i muslimanske snage napale lokalno stanovništvo srpske nacionalnosti.

Formirani su logori za Srbe, među kojima je najozloglašenije bilo u Domu vojske i na lokaciji Rabić.

U logoru Rabić, formiranom u aprilu 1992. godine bilo je zatočeno 120 Srba dok je ukupno, kroz derventske logore, prošlo više stotina srpskih civila.

Knežević, koji je predsednik Udruženja logoraša Derventa, rekao je da je istražiocima govorio od ešavanjima u logoru Rabić i izvršiteljima ratnih zločina nad Srbima.

"Zbog dalje istrage ne mogu konkretno govoriti o imenima osumnjičenih", rekao je Knežević novinarima u zgradi derventskog Osnovnog suda.

On je istakao da su mu američki istražioci potvrdili da u SAD boravi veliki broj lica iz BiH koji su počinili ratne zločine nad Srbima i da se tamo skrivaju od pravde.

Očekuje da će pravda stići zločince, ukazujući da su se američki istražioci do detalja interesovali o zločincima i dešavanjima u logoru Rabić.

Milenko Milanović iz Bijeljine, koji je tokom proteklog rata bio zatočenik u logoru Visoko, doputovao je u Derventu da bi američkim istražiocima-tužiocima predao knjigu, dokumentaciju i dokaze o stradanju Srba u Visokom 1992. i 1993. godine.

Milanović je istakao da je u bivšoj kasarni u logoru Visoko bilo zatočeno oko 1.000 srpskih logoraša, dok su žene, deca i starija lica bili zatočeni u dva doma.

"Važno je da američki istražioci-tužioci preuzmu ovu knjigu i saslušaju moje izlaganje da bi se istraga o ratnim zločinima nad Srbima proširila na čitav prostor BiH, jer nisu Srbi stradali samo u Derventi i Visokom", rekao je Milanović u izjavi za Srnu.

Milanović je pojasnio da je ova knjiga bazirana na dnevniku koji je pisao za vreme zatočeništva u logoru Visoko, a sadrži imena stražara, mučitelja, spisak logoraša.

Istakao je da je upravnik logora bio Zijad Kadrić koji je bio njegov profesor u Gimnaziji u Visokom, u međuvremenu je umro, a postupak se vodi protiv još pet lica.

"Glavni mučitelj u logoru Visoko bio je Hajrudin Halilović, brat muslimanskog generala Sefera Halilovića", istakao je Milanović.

On je rekao da je za njega najstrašnije u logoru bilo gledati smrt najboljeg prijatelja Milivoja Bajića, koji je ubijen u avgustu 1992. godine, a sutradan još dvojica Srba u sobi broj četiri.

Milanović je podsetio da je izdao peto izdanje knjige "Lagano umiranje, logor Visoko 1992-1993.godine, dnevnik i sjećanja", koju je, kako je naveo, objavilo Ministarstvo za kulturu Srbije, 2023. je štampao državni Arhiv Srbije, a u januaru 2012. objavljena je u SAD na engleskom jeziku.

Predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Srebrenice Branimir Kojić izrazio je nadu da će dolaskom američkih istražilaca-tužilaca konačno na videlo izaći zločini nad srpskim narodom, kao da je uveren da Derventa neće biti jedino mesto gde će raditi.

On je u izjavi za Srnu rekao da američke istražioce treba upoznati i sa Izveštajem nezavisne komisije koju je formirala Vlada Republike Srpske o dešavanjima u srebreničkoj i sarajevskoj regiji i da on bude polazna tačka za dalji rad da bi se konačno skinula hipoteka sa onoga što srpski narod nije.

Istakao je da je bitno iskoristiti pruženu priliku kako da bi svet video razmere srpskog stradanja.

On je izrazio uverenje da Derventa neće biti jedino mesto na kome će raditi, već da će obuhvatiti celu BiH i da će se uključiti još zemalja da bi istina konačno ugledala svetlost dana.

Kojić je uveren da je nova američka administracija svesna da je sve što su njihovi prethodnici radili bilo na štetu srpskih žrtava i s ciljem prekrajanja istorije.

"Znamo da su, na primer, logoraši iz zloglasnog logora Silos sklonjeni sa ovih područja u Ameriku, Australiju i Kanadu da ne bi bili u prilici da govore o onome što su preživeli", podsetio je on.

(Telegraf.rs/Tanjug)