Poslanici o amandmanima na predlog zakona o sprečavanju zagađenja životne sredine

Tokom rasprave u Skupštini Srbije po amandmanima na Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine poslanici danas polemišu o rokovima za usklađivanje sa evropskim standardima, terminologiji i razumljivosti sadržaja zakonskog rešenja, uticaju NATO bombardovanja na životnu sredinu i zdravlje ljudi i zagađenju reke Ibar.

Poslanik SNS Marijan Rističević ukazao je na važnost uloge tehničkih komisija koje pomažu nadležnim organima pri izdavanju integrisanih dozvola i istakao da bez adekvatnog pravnog okvira nema efikasnog tretmana otpada.

Teme za vas

"Ako nema tretmana otpada, nema ni zaštite životne sredine. Uzgred budi rečeno, jedan od oblika tretmana je plazma tehnologija, koja je veoma pozitivna stvar zato što se pre proizvodnje gasa, struje proizvodi se građevinski materijal", rekao je Rističević.

On je dodao da se na ovaj način investicije u ekologiju mogu isplatiti i doneti određene prihode.

Odgovarajući na kritike da pojedini projekti imaju štetan uticaj na zdravlje ljudi, Rističević je rekao da je neprihvatljivo to što se u javnosti zanemaruje uticaj NATO bombardovanja.

"Ono što je za mene onako čudno da, kad spominju kancer, niko od njih ne pominje to da je to možda proizvod osiromašenog uranijuma i municije koju je upotrebljavao NATO. Kao da je u zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi za njih NATO pakt zaštićen", dodao je Rističević.

Poslanica Jedinstvene Srbije Marija Jevđić najavila je podršku predloženom zakonskom rešenju jer on, kako je istakla, donosi digitalizaciju, olakšice za privredu i brže procedure na šalterima, ali i povlači "crvenu liniju" kroz jačanje inspekcijskog nadzora u zaštiti prirode.

Ona je podsetila na propale privatizacije giganata poput "Magnohroma" i "Fabrike vagona", zbog kojih je 10.000 Kraljevčana ostalo bez posla, a gradu ostavljene tone neadekvatno odloženog otpada.

Jevđić je istakla da Kraljevo danas ulazi u eru novog razvoja zahvaljujući infrastrukturnim projektima.

"Nedavnim otvaranjem nove deonice Moravskog koridora od Preljine do Adrana, naš grad je zvanično i spojen sa mrežom najmodernijih auto-puteva. Ovaj kapitalni projekat potpuno menja krvotok centralne Srbije, skraćuje putovanja, predstavlja magnet za privlačenje novih investitora", navela je ona.

Jevđić je posebno pohvalila državu što je, uporedo sa izgradnjom auto-puta, sprovela masivne hidrotehničke radove i izgradila moderne obaloutvrde i odbrambene nasipe na Zapadnoj Moravi.

Obraćajući se ministarki zaštite životne sredine Sari Pavkov, koja prisusstvuje sednici, Jevđić je zatražila podršku za rešavanje najvećeg problema Raškog okruga - zagađenja reke Ibar fekalnim otpadnim vodama.

"Htela bih da pohvalim što ste prepoznali ovaj problem i što je u toku izgradnja prečišćivača čija vrednost iznosi oko 12 miliona evra. Verujem da će se završiti u 2027. godini. Ono što želim vas da zamolim je da kontrolišemo to i da budete upućeni u odvijanje radova, da to ispratimo", rekla je Jevđić.

Dodala je da se Ibar mora braniti celim svojim tokom, što, kako je navela, podrazumeva izgradnju prečišćivača i u Novom Pazaru i u Raški.

Poslanica Minela Kalender iz poslaničke grupe PSG-SDA Sandžak-PDD zatražila da se pojam "istraživanje" u zakonu precizira da ne bi, kako je navela, postao formula za izbegavanje kontrole kod obimnih geoloških radova.

Ona je ocenila da se izostanak obaveze pribavljanja integrisane dozvole za istraživačke aktivnosti ne sme automatski prenositi na velike bušotine i radove koji mogu ugroziti vode, zemljište i vazduh.

Zatražila je takođe da se u zakon izričito uvrste velika proizvodnja baterijskih ćelija, kao i industrijsko vađenje i tretman metalnih ruda poput litijuma, bakra, zlata, nikla i kobalta na samoj lokaciji.

Poslanik Dragan Jonić iz Ekološkog ustanka ocenio je da je predloženo zakonsko rešenje prepuno, kako je rekao, "nerazumljivih prevoda iz evropskih direktiva".

Izneo je takođe tvrdnju da od 220 postrojenja u Srbiji manje od jedne trećine, odnosno 67 njih ima integrisanu dozvolu, dok preostale dve trećine nekontrolisano ispuštaju zagađivače.

​Na njegove kritike reagovao poslanik Rističević, koji je istakao da su kritike na predloženo zakonsko rešenje neosnovane, dodajući da je, kako je naveo, sramota da pojedinci iz opozicije, koji se javno predstavljaju kao ekolozi i kritikuju zakonska rešenja, na sednicama skupštinskih odbora ne znaju da odgovore na osnovna opšta pitanja poput onog koliki je tačan procenat ugljenika u vazduhu.

​Polanik Zeleno-levog fonta Robert Kozma smatra da sistem izdavanja dozvola mora biti transparentniji i ažurniji.

On je predložio amandman kojim se od resornog ministarstva zahteva da najmanje jednom godišnje vrši reviziju i objavljuje podatke o razvoju najboljih dostupnih tehnologija.

Poslanik Aleksandar Jovanović iz Ekološkog ustanka kritikovao je rad Ministarstva za zaštitu životne sredine i tražio hitnu primenu Zakona o zaštiti prirode kada je reč o realizaciji projekata.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić je tokom rasprave rekla da povlači meru opomene poslaniku Branku Lukiću iz poslaničke grupe "Mi - snaga naroda prof. dr Branimir Nestorović", s obzirom na to da se izvinio za to što je tokom jučerašnje rasprave izneo omalovažavajuću opasku na račun žena.

Brnabić je izvinjenje Lukića ocenila kao primer dobre prakse.

(Telegraf.rs/Tanjug)