Bekerat: Javna uprava temelj demokratskih društava i u središtu procesa pristupanja EU

Šef Delegacije i ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je danas da je javna uprava temelj demokratskih društava, kao i da se nalazi u središtu procesa pristupanja EU.

Bekerat je tokom uvodnog obraćanja na četvrtoj regionalnoj konferenciji "Građani na prvom mestu" u okviru regionale inicijative WeBER rekao da je ta konferencija važna iz perspektive procesa proširenja i pristupanja EU.

Teme za vas

"Reforme javne uprave zaista leže u samom srcu procesa pristupanja EU, i stoga zaista cenimo važnost ovog razgovora. Smatramo da je ova konferencija neverovatno važna i iz perspektive procesa proširenja i procesa pristupanja. Sama terminologija, 'javna uprava', ostavlja utisak da je ona osmišljena da služi javnosti, da se angažuje sa javnošću i da predstavlja javnost, ali ja bih dodao da je ona zapravo temelj naših demokratskih društava", objasnio je on.

On je rekao da kada građani osećaju da dobijaju usluge na koje podjednako imaju pravo, javna uprava funkcioniše.

"Kada građani osećaju da dobijaju usluge na koje imaju pravo i kada su te usluge jednako raspoređene tako da dobijate istu uslugu bez obzira na vaše veze, bogatstvo ili status u društvu, kada to funkcioniše, to ima snažan uticaj na snagu naših demokratskih društava. Ali kada ne funkcioniše, to predstavlja rizik, jer je javna uprava zapravo spona između vlasti i građana, i zato je toliko važno da ona funkcioniše i da uživa poverenje naših građana", rekao je Bekerat.

Kako je dodao, u vremenu kada je poverenje u institucije uzdrmano, organizacije civilnog društva (OCD) treba da posluže kao most između građana i države.

"Njihovo učešće nije samo korisno; ono je od suštinskog značaja za odgovorno, transparentno i prilagodljivo upravljanje.

U kontekstu evropskih integracija Zapadnog Balkana, ove uloge dobijaju još veći značaj. Kako region napreduje na svom reformskom putu koji vodi EU, saradnja između vlada, civilnog društva i građana odrediće uspeh demokratskih institucija i efikasnost javne uprave", objasnio je šef Delegacije EU.

Bekerat je rekao da civilno društvo predstavlja treći stub demokratije, pored javne uprave i privatnog sektora i obuhvata širok spektar aktera, kao što su nevladine organizacije (NVO), istrazivačke centre, sindikate, akademsku zajednicu i lokalne pokrete.

"Oni artikulišu glas građana, pozivaju vlast na odgovornost i zagovaraju prava marginalizovanih grupa. OCD deluju kao čuvari, prateći akcije vlade i ukazujući na zloupotrebe položaja. One takođe deluju kao zagovornici, osiguravajući da politike odražavaju potrebe svih građana, a ne samo moćnih ili onih sa dobrim vezama. OCD često pružaju i ključne usluge tamo gde i kada one nedostaju, od zdravstvene zaštite i obrazovanja, do pravne pomoći i zaštite životne sredine", naglasio je.

Dodao je da je neophodno omogućiti OCD da učestvuju u procesima bez zakonskih ograničenja da bi civilno društvo efikasno ispunilo svoje uloge.

"To me dovodi do moje druge tačke, tj. važnosti omogućavanja učešća civilnog društva u kreiranju državnih politika. Značajno učešće civilnog društva u kreiranju politika je obeležje zrelih demokratija i ključni zahtev za pristupanje EU", rekao je Bekerat.

Naveo je da je učešće OCD u procesima važno zbog legitimiteta, ekspertize koju donose, kao i zbog izgradnje poverenja javnosti koje je još uvek, kako je rekao, na niskom nivou na Zapadnom Balkanu.

"Prvo, zbog legitimiteta jer politike koje su razvijene sa civilnim društvom, a ne za civilno društvo, legitimnije su, inkluzivnije i efikasnije. Drugo, zbog ekspertize koju OCD donose što i sam znam iz prve ruke, baveći se svime, od izbornih do medijskih reformi. One donose znanje sa terena i ekspertizu koja vladama možda nedostaje. Treće, zbog izgradnje poverenja jer kada građani vide da se njihov doprinos oslikava u politikama, poverenje u institucije raste", rekao je Bekerat.

Šef Delegacije EU je naglasio da je uloga civilnog društva od suštinskog značaja za reformu javne uprave.

"Reforma javne uprave takođe predstavlja okosnicu integracije u EU za Zapadni Balkan. Ona osigurava da institucije budu efikasne, odgovorne i fokusirane na građane što su kvaliteti o kojima se ne može pregovarati kada je u pitanju članstvo u EU", istakao je.

On je rekao da se reforma javne uprave na Zapadnom Balkanu, uprkos napretku, suočava sa politizacijom uprave, otporom prema transparentnosti i slabim sprovođenjem reformi zbog čega EU obezbeđuje značajna finansijska sredstva i tehničku pomoć na Zapadnom Balkanu da bi pomogla u jačanju kapaciteta OCD.

"Civilno društvo pomaže u prevazilaženju ovih izazova zahtevanjem odgovornosti, zagovaranjem sistema zasnovanog na zaslugama (meritokratije), jačanjem transparentnosti i pružanjem stalnog monitoringa i praktičnih preporuka. Na kraju krajeva, cilj ovih reformi je stvaranje upravljanja okrenutog građanima", naglasio je Bekerat.

(Telegraf.rs/Tanjug)