Kandidatkinje Srpske liste obišle srpske porodice u Orahovcu i Velikoj Hoči

Kandidatkinje Srpske liste Verica Ćeranić i Jovana Radosavljević obišle su danas srpske porodice u Velikoj Hoči i Orahovcu i, kako su rekle, pozitivan utisak na njih ostavili su mladi koji su pokazali spremnost da ostanu i žive na tim prostorima.

"Danas obilazimo Veliku Hoču i Orahovac i pre svega, bili smo na spomen obeležju ubijenima i nestalima, imali smo priliku da se sretnemo sa porodicama ovde u Velikoj Hoči i Orahovcu i moram da kažem da ostavlja jedan potpuno pozitivan utisak kada se sretnem sa mladim ljudima koji su odlučili da ostanu da žive ovde, koji su oformili porodice i rađaju decu i jednostavno vide svoju budućnost ovde", kazala je Radosavljevićeva, prenosi TV Most.

Teme za vas

Kako je dodala, Velika Hoča je nestvarno lepa i istorijski mnogo važna.

"Naši koreni idu toliko duboko kada je srpski narod u pitanju i zato je posebno važno kada vidimo toliko ljudi, posebno mladih ljudi koji osećaju, žele da žive ovde, stvaraju ovde i da podižu svoju decu baš ovde", rekla je Radosavljevićeva.

Jedna od porodica koju su posetile je i Miljković, a član te porodice Maja Miljković kazala je da u nekim situacijama bude zaista teško živeti tamo.

"Naročito je teško što se tiče dece i tih nekih stvari oko njih, ali u suštini, naš narod, rodbina, prijatelji ovde su svi ostali, posao, za sada je dobro i nadam se da će tako i da ostane. Što se tiče uslova, dečica imaju vrtić, školu. Drago mi je što su došli da nas obiđu, veoma sam zahvalna zbog toga jer znamo da uvek ima neko ko misli o nama", rekla je Maja Miljković.

Ćeranićeva i Radosavljevićeva su obišle i porodicu Vitošević iz Orahovca, a tokom posete položile su vence na Spomenik kidnapovanih i nestalih osoba na području Orahovca u periodu od 1997-1999.

"Meni je posebno emotivno da budem u Velikoj Hoči, posebno danas kada stojim ovde ispred 84 uklesana imena ubijenih i nestalih Srba, kao i iz nealbanskih zajednica, a posebno ovde zato što nas sve ovo ne podseća samo na tugu i stradanje, već nas upućuje i na dostojanstvo, sećanje i odgovornost koju imamo da se istina o nestalima rasvetli", kazala je Radosavljevićeva.

Kako je dodala, pravo na pravdu, pravo na istinu je civilizacijsko pravo koje sleduje svima i jedino što ostaje je borba da do te istine i pravde u jednom momentu se i dođe, a u međuvremenu da se poštuju žrtve koje i oni koji su preminuli i oni koji se i dalje vode kao nestali.

(Telegraf.rs/Tanjug)