Đurić povodom Dana diplomatije: Nastavićemo da budemo faktor mira i saradnje u regionu

U Beogradu je danas svečano obeležan Dan srpske diplomatije, a ministar spoljnih poslova Marko Đurić rekao je da će Srbija, u kompleksnim geopolitičkim okolnostima, nastaviti da deluje kao faktor mira i saradnje u regionu, ističući da pitanje KiM ostaje jedan od najosetljivijih i najznačajnijih elemenata regionalne stabilnosti, kao i nacionalni prioritet zemlje.

Svečanost povodom Dana srpske diplomatije, koja je održana u Ložionici, otvorena je himnom Bože pravde, u prisustvovu predstavnika diplomatskog kora, kao i zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, među kojima je bila i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić.

Teme za vas

Đurić je rekao da je za Srbiju diplomatija uvek bila duboko povezana sa jednim centralnim pitanjem: "Kako da očuvamo slobodu da donosimo sopstvene odluke dok gradimo partnerstva širom sveta".

On je naglasio da zato Srbija vodi izbalansiranu i principijelnu spoljnu politiku, ne zato što je balans lak, već zato što odgovornost to zahteva.

"A naša odgovornost počinje ovde, u našem regionu. Zapadni Balkan je video dovoljno podela tokom generacija da bi razumeo pravu vrednost stabilnosti. Znamo šta nestabilnost košta i kako krhak mir može postati kada dijalog nestane. Zato će Srbija nastaviti da deluje kao faktor mira, predvidivosti i saradnje u regionu", naveo je Đurić.

Dodao je da "politika pružene ruke" koju vodi Srbija nije samo deklarativna, već se ogleda u konkretnim inicijativama koje se tiču infrastrukture, povezivanja, energetike, slobodnog kretanja ljudi, robe i kapitala, kao i učešća u brojnim regionalnim formatima.

Kada je reč o AP KiM, šef srpske diplomatije je poručio da Srbija ostaje posvećena dijalogu kao jedinom održivom putu napred ka kompromisnom rešenju dok dosledno insistira na poštovanju međunarodnog prava i preuzetih obaveza, kao i na zaštiti bezbednosti i fundamentalnih prava za srpski narod.

Đurić je istakao da Srbija jeste i da je oduvek bila bila deo Evrope i to, kako je dodao, ne samo geografski, već istorijski, kulturno, ekonomski.

"Naša strateška posvećenost evropskim integracijama ostaje nepromenjena. U isto vreme, verujemo da proces približavanja Srbije Evropskoj uniji treba da bude vođen principijelnim koracima koji donose opipljive koristi našim građanima i kompanijama", naveo je Đurić.

Izrazio je uverenje da bi učešće Srbije u šengenskom prostoru i integracija u jedinstveno evropsko tržište doneli njenim građanima veću mobilnost, srpskoj ekonomiji veću konkurentnost, a regionu veću povezanost.

"Naš cilj je jednostavan: da približimo Srbiju i Evropu jednu drugoj na načine koje ljudi mogu da vide, osete i iskuse u svom svakodnevnom životu. Evropa koja je više povezana je Evropa koja je jača. A Srbija stoji spremna da doprinese toj zajedničkoj budućnosti", istakao je ministar.

Govoreći o ekonomskim prilikama, Đurić je kazao da ​srpska diplomatija danas deluje u vremenu kada ekonomska snaga sve više određuje politički uticaj.

Prema njegovim rečima, ekonomija je oblast saradnje sa možda najvećim potencijalom za jačanje veza između zemalja, dok u isto vreme direktno utiče na prosperitet srpskih građana.

"Iz tog razloga, ekonomski razvoj je nezaobilazan prioritet naše nacionalne politike, a samim tim i moderne srpske diplomatije takođe. ​Vredi napomenuti da je u proteklih 14 godina BDP Srbije porastao skoro tri puta kao rezultat politike inspirisane i vođene od strane predsednika Aleksandra Vučića. Prepoznati smo kao zemlja znanja, inovacija i potencijala, čije prednosti nastojimo da učinimo još vidljivijim u našim razgovorima sa stranim vladama, investitorima i poslovnim zajednicama širom sveta", naveo je Đurić.

Napomenuo je da se proslava Dana srpske diplomatije ne obeležava slučajno u "Ložionici", koja je mesto inovacija i novih ideja i dodao da iz takve jedne vizije proističe i vizija Ekspo 2027, čiji će Srbija uskoro biti ponosni domaćini.

"Srpska diplomatija neumorno radi kako bi obezbedila da se ova vizija budućnosti Srbije odrazi što vernije i uverljivije u ovom projektu od nacionalnog značaja. Iza svake potvrde učešća, iza svakog novog partnera, iza više od 137 zemalja koje su već potvrdile svoje prisustvo, leži tih, uporan i često nevidljiv diplomatski rad", rekao je Đurić.

Navodeći da se Srbija razvija izuzetnom brzinom, šef srpske diplomatije je naglasio da sama ekonomska snaga nije dovoljna da bi srpski narod živeo u prosperitetnom i stabilnom okruženju, već da je podjednako važna politička stabilnost.

"Srpska diplomatija dobro razume da država ne prestaje tamo gde se završavaju njene granice. Srbija živi gde god živi njen narod. Gde god se, daleko od otadžbine, čuvaju njen jezik, običaji, kultura i osećaj pripadnosti. Iz tog razloga, očuvanje identiteta, jezika, kultura i vrednosti naroda Srbije širom sveta, kao i zajednica koje žive u Srbiji, za nas ostaje pitanje od trajnog značaja", istakao je Đurić.

Dodao je da Srbija posebno ulaže u očuvanje srpskog jezika u inostranstvu i da su zato osnovane nove dopunske školske grupe za učenje srpskog jezika od Francuske i Nemačke, do Londona, Lusake, Perta i Velingtona.

Ministar je naglasio da zaštita interesa srpskih građana ostaje u samom srcu diplomatskog rada i da su srpske diplomate uspele da ojačaju srpski pasoš i učine svet dostupnijim našim građanima.

"Srbija je napredovala na Henli pasoš indeksu najmoćnijih pasoša na svetu, pomerivši se sa 37. na 30. mesto. To znači veću slobodu kretanja, šire mogućnosti i snažniju povezanost naših građana sa svetom", naveo je Đurić.

Osvrnuo se i na sukobe i krize u svetu, ističući da je srpska diplomatija pokazala svoje najhumanije lice u vremenima velikih kriza.

"U eri globalnih previranja, sproveli smo brojne evakuacije i repatrijacije naših građana iz različitih delova sveta. Od Izraela i Libana, preko Egipta, UAE, Saudijske Arabije i Katara. Sve uz pomoć naših prijatelja i partnera. I ovo je trenutak kada građani najdirektnije iskušavaju šta znači kada država brine o svom narodu, bez obzira na to gde se oni nalazili", napomenuo je Đurić.

Konstatujući da se svet brzo menja i da diplomatija mora da se razvija uporedo sa njim, on je naglasio da se intenzivno radi na modernizaciji Ministarstva spoljnih poslova i jačanju njegovih analitičkih kapaciteta i prilagođavanju novim okolnostima.

"Proširujemo naše prisustvo širom sveta, kako bi se naš glas čuo na što više mesta na svim kontinentima, i kako bi naša mreža prijateljskih veza postala još šira. Otvorili smo ove godine nove ambasade u Letoniji i Tanzaniji, čime smo dodatno ojačali naše međunarodno prisustvo. Širom sveta prepoznajemo izuzetne pojedince koji duboko brinu o Srbiji i spremni su da se angažuju u izgradnji novih veza između svojih zajednica i naše zemlje", naveo je Đurić.

Dodao je da se kroz program "Svet u Srbiji" nastoji da se još više osnaže ljudski resursi Ministarstva, a kroz konkurs "Postani srpski diplomata" da se ojača nova generacija ljudi spremna da predstavlja Srbiju u kompleksnom svetu.

"Jer, na kraju, diplomatiju čine ljudi - oni koji svakodnevno, često daleko od očiju javnosti, rade za svoju državu, za svoje građane i za interese Srbije", zaključio je Đurić i zahvalio svim zaposlenima u Ministarstvu spoljnih poslova na predanom radu i žrtvi koju podnose boreći se za svoju državu i narod.

Dan diplomatije, 29. maj, ustanovoljen je 2015. između ostalog i kao sećanje na prvu diplomatsku misiju srpske države koja datira od pre 835 godina, navode iz Ministarstva spoljnih poslova.

Proslavlja se u znak sećanja na 1839. godinu, kada je mlada srpska država formirala Knjaževsku kancelariju inostranih dela - preteču današnjeg Ministarstva spoljnih poslova.

(Telegraf.rs/Tanjug)