Šta za Srbe znači rezolucija o ratu na Kosovu: Opasan presedan, hoće li svaka drugačija reč biti kažnjiva?

Skupština tzv. Kosova usvojila je prošle nedelje rezoluciju "o istini i dostojanstvu žrtava rata" kojom se, između ostalog, poziva na kažnjavanje umanjivanja ili poricanja zločina koje je počinila srpska strana. Sagovornici Kosovo onlajna upozoravaju da se ovom rezolucijom i potencijalnim krivičnim gonjenjem onemogućava preispitivanje narativa zvanične Prištine, ističući da se njome takođe ugrožavaju srpske, ali i druge žrtve OVK, kao i sloboda govora svih građana tzv. Kosova.

Rezolucija, koju je predložila Demokratska partija Kosova, usvojena je u petak, a u njoj se, između ostalog, navodi da je odgovornost institucija tzv. Kosova, uključujući pravosudne institucije, da sprovode istraživanje i dokumentovanje zločina koje je Srbija počinila tokom rata na Kosovu, piše Kosovo onlajn.

Teme za vas

Pored toga, rezolucija poziva na dopunu Krivičnog zakonika tzv. Kosova, kako bi se predvidele kazne za osobe koje "poriču ili umanjuju zločine koje je počinila Srbija tokom rata 1998–1999", kao i da se predvide kazne za osobe koje "počine dela koja krše dostojanstvo žrtava, odobravaju, veličaju ili opravdavaju tiraniju i proizvoljnu vladavinu Srbije, kao i zločine koje je počinila na Kosovu, ili šire srpsku propagandu".

Sagovornici Kosovo onlajna naveli su da Aljbin Kurti pokušava da izgradi "treću republiku" na nacionalnoj osnovi, što se, kažu, ogleda i u ovoj rezoluciji, u kojoj se odaje počast "uzvišenoj žrtvi albanskog naroda, svim mučenicima nacije, poginulima i svima koji su na bilo koji način doprineli i žrtvovali se za slobodu i nezavisnost".

Građani, mediji i institucije su pozvani da se uključe u prikupljanje dokaza kako bi se podigle optužnice protiv Srbije.

Nakon nezadovoljstva izložbom Škeljzena Gašija, u kojoj su spomenute i albanske žrtve OVK, rezolucija obavezuje svaku instituciju da, pre nego što finansijski ili na bilo koji način podrži aktivnosti koje imaju za cilj da predstave ratni period ili koje sadrže elemente iz ratnog perioda, obezbedi "sadržaj materijala, tačnost podataka i istorijsku istinu".

Sigurnost za preovlađujući narativ

Istoričar Aleksandar Gudžić kaže za Kosovo onlajn da je cilj rezolucije da se dominantan narativ o ratu na Kosovu ne preispituje, dodajući da Aljbin Kurti sebe vidi kao "oca treće kosovske republike" koja je isključivo nacionalna i izgrađena na albanskim žrtvama.

"Po mom mišljenju, Kosovo odustaje od koncepta građanske države i ulazi u period nacionalne države", rekao je Gudžić.

Gudžić ocenjuje da Kurti vidi Srbe kao prepreku tom cilju, jer međunarodna zajednica, po svom mandatu, vodi računa o pravima srpske zajednice na Kosovu.

Govoreći o rezoluciji, Gudžić je ocenio da će ona izazvati dodatno nepoverenje Srba prema tzv. kosovskim institucijama, dodajući da je sloboda govora takođe ugrožena.

"Svakako će biti ograničena mogućnost preispitivanja odgovornosti OVK u ratovima 1990-ih za eventualne ratne zločine. Takođe će biti ugrožena mogućnost da se iznose drugačija mišljenja o ratovima, a smisao i suština ovih zakona jesu, po mom mišljenju, da se teme 1990-ih i narativ koji je dominantan u kosovskoj naučnoj, ali i političkoj i široj javnosti, ne preispituju i ne dovode u pitanje", kazao je Gudžić.

Navodi da bi međunarodna zajednica trebalo da reaguje, ali napominje da ne očekuje da će to doneti rezultate kada je u pitanju promena stavova tzv. kosovske političke elite.

"Da li međunarodna zajednica treba da reaguje — da. Da li će to reagovanje dovesti do nekih rezultata — skeptičan sam i ne verujem da će to u većoj meri dovesti do revidiranja stavova političkih elita na Kosovu", zaključio je Gudžić.

Ugrožena sloboda govora

Sa procenom da je rezolucija usvojena kako se ne bi preispitivao zvanični i opšteprihvaćeni narativ o ratu slaže se i istoričar Petar Ristanović.

"Verujem da ima kolega istoričara koji će, pogotovo s protokom vremena, biti slobodniji da govore i istražuju teme vezane za rat, kao i ono što mu je prethodilo i što se neposredno nakon njega dogodilo", kaže on za Kosovo onlajn, dodajući da je ova rezolucija pokušaj da se spreči istraživanje i preispitivanje događaja tokom rata.

Prema njegovim rečima, ova rezolucija će biti korišćena kao vid pritiska i ugroziće pravo na slobodu govora svih građana, uključujući i Albance, a takođe ukazuje i na mogućnost rasta međuetničkih tenzija.

"Verujem da može imati negativan efekat, ne samo na međuetničke odnose, već i na stvaranje tenzija u dužem periodu. S jedne strane, za Srbe koji žive na prostoru KiM ili su izbegli, ali posećuju svoje domove i imanja, nastavlja se tenzija — da stalno mogu biti predmet neke istrage. Svedoci smo da se ljudima događa da, posle 26 ili 27 godina od rata, iznenada neko ko je više puta dolazio na Kosovo bude uhapšen i optužen za ratne zločine", kaže Ristanović.

On takođe dovodi u pitanje mogućnost istorijskog istraživanja u ovim okolnostima.

"S druge strane, ova rezolucija otvara još jedan mogući problem. Pod maskom zaštite dostojanstva žrtava, suštinski pokušava da se u kamen upiše jedna istina o ratu, pri čemu bi svako njeno preispitivanje moglo da nosi krivičnu odgovornost. Da li to znači da istoričar koji dovodi u pitanje opšteprihvaćenu istinu o tom ratu može da bude predmet krivičnog gonjenja", rekao je on.

Istovremeno, Ristanović ukazuje da su srpske žrtve rata potencijalno u riziku od krivičnog gonjenja jer, prema zvaničnom narativu Prištine, OVK nije činila ratne zločine.

"Takođe, ukoliko neka od žrtava sa srpske strane, ili neko čiji su članovi porodice bili žrtve zločina OVK tokom rata, govori o svom iskustvu — da li može biti predmet krivičnog gonjenja, budući da je jedna od opšteprihvaćenih istina na Kosovu da OVK nije činila ratne zločine? Mnogo pitanja i potencijalno mnogo problema", dodaje.

Kriminalizacija drugačijeg viđenja prošlosti

Istoričar Milan Gulić rekao je za Kosovo onlajn da je cilj rezolucije o ratu koju je u petak usvojila Skupština tzv. Kosova kriminalizacija drugačijeg viđenja prošlosti. On ističe da to ne bi predstavljalo problem samo Srbima koji žive na Kosovu već i drugim osobama srpske nacionalnosti koje posećuju Kosovo, kao i da ne očekuje reakciju međunarodne zajednice.

"Ova rezolucija, kao i niz poteza prištinskih institucija otkako su uspostavljene, zapravo ne ide ka poboljšanju međuetničke situacije na KiM, već uglavnom ka majorizaciji i potpunom prevladavanju albanskog faktora, uz eliminaciju gotovo svih prava koja srpska zajednica ima. Međutim, u kontekstu svega što se prethodnih godina dešavalo i čemu svedočimo gotovo iz dana u dan, čini mi se da je ova rezolucija još i najmanji problem za ljude koji zaista žive na KiM. Mnogo veći značaj ima zatvaranje ambulante u selu pored Srbice, koja predstavlja jedini način da se Srbi sa tog prostora leče, nego sama rezolucija doneta u parlamentu, pa čak i uz takav konsenzus kakav je postignut oko ovog dokumenta", rekao je on.

Govoreći o konkretnim posledicama usvajanja ove rezolucije za Srbe, Gulić ukazuje da svako postkonfliktno društvo na Zapadnom Balkanu ima posebno gledište na ratove devedesetih.

"Rat na KiM na jedan način posmatraju Albanci, na drugi Srbi. Na to smo se, kada je reč o tome, navikli. Ono što ovde može predstavljati razliku jeste ukoliko počne da se sankcioniše drugačiji odnos prema tom ratu — to je ono što može izazvati određene promene, dok sama rezolucija to neće. U njoj se naglašava i prikupljanje dokumenata i svedočanstava o zločinima Srba na KiM, najavljuje se mogućnost tužbi pred međunarodnim sudovima — sve su to stvari koje smo već čuli", objašnjava.

Kako navodi, glavni problem bila bi kriminalizacija drugačijeg pogleda na rat na Kosovu.

"Ono što jeste problem jeste eventualna kriminalizacija drugačijeg pogleda na prošlost. Međutim, ni to ne bi bilo ništa novo. Jedini suštinski problem ove deklaracije bio bi ukoliko se ostvari ono što ona predviđa, a to je da se bilo kakvo drugačije viđenje ili negiranje nekog segmenta zločina Srba nad Albancima na KiM posmatra kao krivično delo", rekao je on, podsetivši na Inckov zakon u BiH.

Rezolucijom je, kako kaže, ugrožena i sloboda govora, ali navodi da ni to nije nova pojava.

"Mi živimo u vremenu kada je borba za slobodu dovela do toga da se ukidaju mnoge slobode, pa i sloboda da neke stvari vidite drugačije. Ovo je nešto što potencijalno može biti problem ne samo za Srbe na KiM, već i za sve Srbe koji u bilo kom trenutku, iz bilo kog razloga, kroče na teritoriju pokrajine i imaju drugačije viđenje rata 1998–1999", rekao je on.

(Telegraf.rs/Kosovo online)