Vučić: "Nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo, Srbija je na evropskom putu. Za nas ne postoji neoboriv cilj"

U Vranju je večeras, na platou ispred Galerije Narodnog muzeja, obeležen Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine. Navršilo se 27 godina od početka NATO agresije.

Prisustvovao je i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Okupilo se oko 10.000 građana na komemorativnom skupu.

Vučić: "Obećao sam majkama i bakama da ću da čuvam mir"

"Hvala vam što ste večeras ovde, ovo mi je 13. put da prisustvujem ovakvim događajima, Ne bi toga bilo da predsednik Dodik i ja se nismo dogovorili da sve teške i užasne stvari i važne datume iz naše istorije obeležavamo zajednički, Republika Srbija i Republika Srpska. Svakog 24. marta kada god mislimo prošlo je toliko godina i rane su zaceljene, uvek se iznenadimo da nisu, i da krvare kao da je juče bilo. Danas uprkos svemu vidimo stvari jasnije, svaki rat i nasilje danas u svetu nisu počeli juče, počeli su 24. marta 1999. godine. I ako danas neko pita zašto se krši međunarodno pravo, otimaju teritroije i ruši suverenitet i integritet država, odgovor je zato što ste tu praksu uveli 1999. godine kada je odsviran kraj međunarodnom pravu, a svet možda krenuo i u svoje samouništenje", reka je Vučić.

Osvrćući se na reči Julijane Anđelković koja je govorila o svom nastradalom dedi Manetu, ponovio je da ovaj skup nije samo seđanje na naše civile i vojnike koje su ubijali već i upozorenje da to što je bilo 24. marta 1999. godine treba da nam bude nauk za ubuduće.

"Lažno optužujući Srbe da su imali velikosrpske pretenzije, pošto su proterali Srbe iz Krajine, i obračunali se sa Srbima zapadno od Drine, počeo je rat na KiM i rasparčavanje Srbije. Imali su strašan uticaj na medije, uvek je bilo onih koji su bili dobrovoljni podanici okupatora, ali srećom uvek su bili u manjini. Nedavno smo saznali da su tražili i od mađarske vlade da krene u napad sa severa. Zahvaljujući našem prijatelju Viktoru Orbanu nije došlo do toga. I mislite da su stali kada je potpisan Kumanovski sporazum, nisu stali objašnjavajući nam da to nije bilo protiv srpskog naroda već protiv Miloševićeve vlasti", rekao je predsednik Srbije.

Podsetio je da se i posle NATO agresije nastavilo sa rasparčavanjem zemlje.

"Nastavilo se posle godinu dana, nastavili su rasparčavanje SRJ, otišla je i Crna Gora, u Beču su 2006. počeli lažni pregovori da bi Albanci 2008. proglasili nezavisnost. Ćutalo je naše rukovodstvo, ćutali su svi, a reći ću vam i zašto. Stranci su mi uvek govorili 'samo priznaj Kosovo i dobićeš Nobelovu nagradu za mir', ali ja sam uvek gledao u budućnost, više u stope svoje dece nego predaka. Nisam mogao da se odreknem Kosova i Metohije i moje Srbije i nikada neću", rekao je predsednik Srbije.

Predsednik Srbije je rekao da je prošlo 18 godina od 2008. godine, ali da su sve velike zapadne sile danas razdvojene.

"Sad jedni druge optužuju za stvari koje su nekad zajedno činili", rekao je Vučić, i podsetio na reči nemačkog kancelara Merca da je kršenje međunarodnog prava napad na Iran.

"Nisu nikad to rekli o agresiji na SRJ jer su i sami u tome učestvovali. Nikada to neće reći jer znaju da to proizvodi pravne i političke posledice", rekao je Vučić, i ukazao na užasnu situaciju u Srbiji za vreme režima od 2000. do 2012. godine, ali i istakao da Srbija ponovo "staje na noge".

"Znamo da nam nikada neće oprostiti što smo hteli da budemo malo ostrvo slobode", rekao je predsednik Srbije.

"Za nas više ne postoje nevidljivi avioni, i ne postoji niko ko će moći nekažnjeno da napadne našu zemlju. Vi ste to uspeli da izgradite, građani Srbije, a ja sam vam samo služio", rekao je Vučić.

Na prostoru bivše Jugoslavije vidi i one koji identitet grade na mržnji protiv Srbije.

"Od mene nema reči mržnje ni prema onima koji su nam ubijali ljude, najveću nepravdu prema nama nanosili. Kad govore o sebi kao junacima, kažu da su nas naterali da bežimo na traktorima i da možemo samo da bežimo na traktorima, ali su zaboravili da vam kažu da to nisu sami uradili, već su to uradili uz pomoć najvećih sila sveta i da im se jedan mali narod suprostavljao braneći svoju slobodu, zaštitio dostojanstvo sveta i čuvao ponos i obraz celog slobodarskog sveta i tada i uvek će. A ti traktori, kao i naši tenkovi kada su naterali generala Lazarevića da odu sa Kosova i Metohije, gde se junački borio, nisu simboli našeg poraza, već smo tada naučili da naša sila mora biti veća", rekao je predsednik Srbije.

Obećao je majkama, bakama, ženama u našoj zemlji da će da čuva mir.

"Zato ne izgovaram teže reči. Ako mislite da imam manjak emocija, nemam. Ako mislite da ne bih zasuzio pred vama, bih i nisam jednom. Ako mislite da ne bih izgovorio neke teže reči, bih mnogo, mnogo, mnogo teže. Ali kao predsednik Republike imam obavezu da sačuvam našu decu i našu budućnost i da i dalje snažimo i jačamo i našu ekonomiju. Nikada ne smemo da budemo naivni, i da poverujemo u njihove laži", rekao je Vučić.

Zahvalio se svim ljudima koji su se hrabro borili za budućnost svoje zemlje.

"Srbija je sve, za Srbiju vredi živeti i boriti se", istakao je predsednik Vučić.

Dodik: "Pobedio je život, nisu satrli Srbiju"

"Nijedan dan u kalendaru nije isti, ali ćemo ovaj uvek pamtiti po onome što se desilo našem narodu. Po drugi put tukao nas je najveći vojni savez u istoriji, koji se vežbao nad Srbima u dva naleta, prvo nad Republikom Srpskom, a kasnije na Srbijom, kako bi ovde ostvario svoje ambicije i odabrao je baš Srbe da na njima baca osiromašeni uranijum, koji nas je pogađao ne samo onog dana, nego pogodio svu našu budućnost", poručio je Milorad Dodik.

Ukazao je da smo i danas "svedoci mnogih, nažalost, tek rođenih beba u našem narodu koje se leče po raznim našim zdravstvenim institucijama od bolesti koje su dobili zbog osiromašenog uranijuma".

"To se ne može oprostiti. Vera nas uči da praštamo, ali kako? Tukli su nas bezdušno, gađali su mostove, škole, bolnice, gađali su vozove u pokretu, autobuse, njive. Gađali su sve što su stigli, gađali su našu radio-televiziju, gađali su naš narod, ubijali u želji da ubiju duh", dodao je Dodik.

Oni su, dodaje, "svaki navodni njihov pogodak proslavljali urnebesno, radujući se kako su sposobni da tuku i ubijaju decu".

"I zato ne možemo smatrati da je ovo običan dan. Vama gospodine Aleksandre Vučiću nikad neću prestati da se zahvaljujem, a ne treba ni ovaj narod da prestane, zato što si od zaborava istrgao ovaj dan. Tvoj dolazak na čelo Srbije vratio je i vraća nam dostojanstvo. Dostojanstvo, da ovde možemo da stojimo i kažemo, mi smo tučeni bombama NATO pakta. Samo zato što su oni tako odlučili, zato što su se vežbali za neke druge operacije, zato što nikada nisu imali jedinstvo međusobno da to urade kroz formalne sisteme odlučivanja kakve su Ujedinjene nacije, nego je grupa voljnih i nevoljnih odlučila da nama učini ogromnu istorijsku nepravdu i nevolju. Cinično nazivajući ovu operaciju 'Milosrdni anđeo', a ostali su nemilosrdni zločinci upamćeni u istoriji našeg naroda", poručio je Dodik.

Naglasio je da je nemoguće pristati ni na jednu drugu politiku osim politike vojne neutralnosti i ne učlanjivanja u NATO savez.

Julijana Anđelković: Mog dedu Maneta zločinci su ubili u kući

"Ja sam Julijana Anđelković, Vranjanka, Srpkinja, rođena na Vidovdan, unuka Maneta koga su zločinci ubili u svojoj kući, a njegovu suprugu Mirjanu, moju nanu, teško povredili, Od tog 30, maja 1999. godine, život moje porodice se drastično promenio. Danas stojimo u tišini koja govori više od reči i sećamo se kada je nebo iznad naše zemlje bilo ispunjeno zvukom sirena. Ja ovo večerašnje okupljanje ne doživljavam samo kao sećanje na stradale, već kao davanje obaveze prema budućnosti, obaveza je da pamtimo istinu, da negujemo mir. Dok izgovaram ove reči, mislim na svog dedu, na njegov osmeh, na njegov glas i sve trenutke koje nismo imali priliku da provedemo zajedno, Neka nas ovo sećanje pozove na još veću odgovornost, Sa dužnom pažnjom se klanjamo svim žrtvama. Jedno je sigurno, da smo skupili dovoljno snage da rat iz 1999. nazovemo pravim imenom, agresijom, zločinom većim od zločina. Neka im je večna slava i hvala".

Stradalima u NATO bombardovanju odata je pošta minutom ćutanja.

Skup je nastavljen intoniranjem himne Srbije.

Patrijarh Porfirije: Posebno se sećamo Irene i Milice, jedna je imala 12, druga 15 godina

"Svaki put u ovakvim prilikama kada se očekuje mudra poruka, ostajemo sa dubokim utiskom bespomoćnosti da iskažemo kako dubinu tragedije koju smo doživeli kao narod, tako i ono o čemu je neophodno da stremimo. Dragi Vranjanci i Vranjanke, pomaže Bog i neka vas gospod sve blagoslovi!", rekao je patrijarh Porfirije. "Radujem se iako je tužan povod našeg sobranja. Put krsta je za nas hrišćane uvod u vaskršnje radosti. Strašno NATO bombardovanje pretvorilo je našu otadžbinu u užasno stratište, zastražujuće razvaline, ruševine i zgarišta. U nizu stradalnih mesta našlo se i Vranje i ovde je sila koja boga ne moli pod parolom mira i promocije života, sejala smrt i strah ostavljajući iza sebe patnju i pustoš. Posebno se sećamo žrtava, Irene Mitić i Milice Stojanović, jedna je imala 12, a druga 15 godina, posebno je za nas lično pokazatelj poražavajućeg ljudskog pada činjenica da je na bombi koja je usmrtila Irenu urezan rukom stajao natpis "Loša vreme, zar to nije divno". Naše sećanje molitveno za postradale istovremeno je naš molitveni napor protiv sveg greha koji se zove rat. naša je namera da uputimo upozorenje, samima sebi, jedni drugima, a potom i celome svetu, da čovečanstvo nikada nije bilo na većem ispitu, nemir i strah nikada zastupljeniji. Kao narod Hristov i deca Svetog Save znamo da se mir ne može u svet useliti isključivo našim, ljudskim silama, već da nam je potrebna pomoć onog koji je car mira. Kako bi mir koji nije od ovoga sveta ispunio naša srca, kako bi suživot među nama, sa našim komšijama, u školama, selima i gradovima odvijao se u plemennitoj atmosferi mira i harmonije, za koje naš narod oduvek zna".

Obeležavanje Dana sećanja je počelo pomenom koji je vodio patrijarh srpski Porfirije.

Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno oko 6.000 osoba. Srušeni su mostovi, uništena infrastruktura, bombardovane škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, ambasada, spomenici kulture, crkve i manastiri...

U bombardovanju koje je počelo 24. marta 1999. godine, Vranje je bilo na meti aviona i projektila čak 42 dana, a najveća razaranja dogodila su se početkom aprila i poslednjeg dana maja, kada su u potpunosti uništene kuće u Ulici Kraljevića Marka, prenosi RTS.

Oko 1137,5 sati, odnosno u proseku 20 sati svakog dana, je na snazi u Vranju bila vazdušna opasnost,

Samo u bombardovanju Vranja i okolnih sela ubijeno je 16 osoba, povređene su 142 osobe.

Dan sećanja obeležen je danas i u Beogradu polaganjem venaca na spomenik „Večna vatra” na Ušću.

U ime Grada Beograda, venac je položio Igor Jovanović, zamenik predsednika Skupštine grada, a počast su odali i predstavnici Vlade Republike Srbije, resornih ministarstava, Vojske Srbije, članovi porodica stradalih, te predstavnici Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, opština Novi Beograd, Zemun, Surčin i Čukarica, kao i ambasada.

Igor Jovanović je istakao da ovaj dan ostaje trajno urezan u našem kolektivnom sećanju kao simbol stradanja, ali i otpora, dostojanstva i jedinstva našeg naroda.

(Telegraf.rs)