Kosta: Proširenje na Zapadni Balkan je glavni prioritet, ali potrebne su reforme

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta izjavio je danas da je za Evropsku uniju proširenje, odnosno ulazak zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije glavni prioritet, ali da moraju da se sprovedu brojne reforme kako bi se ispunili svi kriterijumi iz Kopenhagena, budući da se proširenje zasniva na zaslugama.

On je u intervjuu za Juropian njuz rum (ENR), čiji je Tanjug deo rekao da i EU mora da ima osećaj o hitnosti proširenja, zbog čega bi trebalo da se razmotre interne reforme, odnosno šta treba da se uradi interno po ovom pitanju.

Teme za vas

- A onda moramo da upravljamo ovim procesom proširenja sa puno kreativnosti i ne odustajući od naših kriterijuma, na osnovu zasluga, ali sa ogromnim osećajem hitnosti. Da bismo ovo realizovali, računam na punu saradnju 27 zemalja članica i osam zemalja kandidata - odgovorio je Kosta na pitanje Tanjuga da li je moguće da se neke zemlje Zapadnog Balkana pridruže EU do 2030. godine.

Upitan da li bi podržao članstvo neke zemlje kandidata u EU bez prava veta, što podržavaju Albanija i Srbija, Kosta kaže da ako se pogleda prethodnih sedam procesa proširenja, u svima su postojale neke prelazne klauzule, privremene klauzule, klauzule o progresivnoj integraciji i ističe da će sigurno u predstojećem proširenju biti potreban i neki prelazni period.

Kosta ističe i da je najvažnije da se očuva jedinstvo EU i da se obezbedi jedinstvo u različitosti.

- Ne sviđaju mi se izrazi poput dve brzine na različitim koncentričnim krugovima, ali u stvari naša unija je već unija sa različitom geometrijom. Neke države članice nisu u Šengenskoj zoni, druge nisu u evrozoni, treće nisu ni u evrozoni ni u Šengenskoj zoni, a u budućnosti možemo zamisliti da neke države članice neće odmah ući u sve ove dimenzije unije, a neke članice koje su već u uniji će im dozvoliti da se povuku, jer je jasno da neke države članice nisu nimalo zadovoljnije nivoom integracije koji smo postigli. Moramo da zaštitimo našu Uniju, naše jedinstvo, a onda moramo da budemo fleksibilniji unutar ovog zajedničkog doma Evropljana - rekao je Kosta.

"Sarađujemo sa Ukrajinom da se naftovod Družba popravi i ponovo otvori"

Predsednik Evropskog saveta izjavio je i da Evropska unija sarađuje sa Ukrajinom kako bi se naftovod Družba popravio i ponovo otvorio.On je rekao da je Rusija ta koja je napala i oštetila naftovod Družba, i da se očekuje da bi naftovod trebalo da bude popravljen i ponovo otvoren, kako bi snabdevao Slovačku i Mađarsku.

- I sarađujemo sa Ukrajinom da bismo im pomogli kako bi se ovo osiguralo. I to je nešto što je u toku između Evropske unije i Ukrajine. I što je najvažnije, neophodno je zaštititi naftovod Družba od budućih napada. Dalji napadi Rusije bi ponovo uništili ovaj naftovod - smatra Kosta.

Kosta je naglasio da Evropska unija podržava napore Ukrajine od prvog dana vojnim, diplomatskim, političkim, finansijskim, vojnim sredstvima, i da ima veoma dobre odnose sa Ukrajinom, a posebno sa predsednikom te zemlje Volodimirom Zelenskim, ali da ne može da prihvati da se, kako je rekao neko čak i u emotivnom trenutku na neprimeren način obrati lideru države članice Evropske unije.

Govoreći o Rusiji, Kosta je rekao i da će u budućnosti EU morati da razgovara sa Rusijom, ne o energetici, već o evropskoj bezbednosti, o miru u Ukrajini.

- To će jednog dana doći. Ali ne sada. Sada, trebalo bi da izbegnemo da ometamo ove napore koje predvodi predsednik (SAD Donald) Tramp da postigne pravedan i trajan mir u Ukrajini. Ali morate da budete spremni jer jednog dana predsednik Tramp može da odluči da više ne nastavlja svoje napore, ili jednog dana, nažalost, može propasti u svojim naporima. A onda moramo da se pripremimo da nastavimo napore kako bismo pokušali da postignemo pravedan i trajan mir u Ukrajini. Za sada, naš glavni doprinos ovome je povećanje ekonomskog pritiska na Rusiju i nastavak podrške Ukrajini svim sredstvim - rekao je.

Na pitanje kako planira da ubedi mađarskog premijera Viktora Orbana u vezi sa kreditom Ukrajini, kaže da ne mora da ubeđuje premijera Orbana da prihvati ono što je već prihvatio prošlog 18. decembra i da je odluka koju je doneo Evropski savet doneta, kao i da sve države članice moraju da je poštuju.

- Potpuno je neprihvatljivo ako jedna država članica, nakon što smo se složili oko odluke, povuče svoju reč. Ono što očekujem od premijera Orbana je da poštuje ono što je dogovorio 18. decembra. Pre dve godine, odobrili smo izuzetak za Slovačku i Mađarsku, da koriste gas i naftu iz Rusije do kraja 2027. Rusija je napala, oštetila naftovod Družba, i ono što očekujemo jeste da bi, što je pre moguće, mogao da bude popravljen i ponovo otvoren, kako bi snabdevao Slovačku i Mađarsku. I sarađujemo sa Ukrajinom da bismo im pomogli kako bi se ovo osiguralo. I to je nešto što je u toku između Evropske unije i Ukrajine. I što je najvažnije, neophodno je zaštititi naftovod Družba od budućih napada. Dalji napadi Rusije bi ponovo uništili ovaj gasovod - smatra Kosta.

Naglasio jeda Evropska unija podržava napore Ukrajine od prvog dana vojnim, diplomatskim, političkim, finansijskim, vojnim sredstvima, i da ima veoma dobre odnose sa Ukrajinom, a posebno sa predsednikom te zemlje Volodimirom Zelenskim, ali da ne može da prihvati da se, kako je rekao neko čak i u emotivnom trenutku na neprimeren način obrati lideru države članice Evropske unije.

Evropska komisija će predstaviti "skup alata"

U zajedničkom intervjuu predstavnika novinskih agencija, članica ENR-a Kosta je govorio i o sukobu na Bliskom istoku i koliko on utiče na energetsku krizu i ocenio da je kriza dramatičan i izazovan trenutak za međunarodni poredak zasnovan na pravilima i da ima ogroman uticaj na troškove energije. U tom smislu, pozvao je Evropsku komisiju da predstavi skup alata privremenih i ciljanih mera kako bi se rešilo to povećanje troškova energije, kao i da će EK danas predstaviti taj skup alata kako bi se usvojile privremene mere.

- Ali najvažnije je da nas ova situacija podseća da smo na dobrom putu, ulažući u energetsku tranziciju. Jer ne možemo da se oslonimo na uvoznu energiju i moramo da razvijamo domaću energiju, obnovljive izvore ili nuklearnu energiju, ali moramo biti nezavisni i jačati našu stratešku autonomiju - rekao je Kosta.

Prema njegovim rečima najbolji način da se smanje troškovi energije jeste da se sve više ulaže u domaću energiju.

- Kada pogledate mapu troškova energije u Evropi, jasno je da su regioni sa nižom cenom oni gde je domaća energija intenzivnija: Iberijsko poluostrvo i nordijske zemlje. Tu je i dugoročni plan. Na srednji rok, naravno, moramo da razmotrimo različite komponente troškova energije i da pokušamo da rešimo ovo pitanje - rekao je.

O Bliskom istoku

Na pitanje šta misli koliko dugo bi sukob mogao da traje i da li sukob na Bliskom istoku predstavlja izazov svetskom poretku zasnovanom na međunarodnim pravilima, Kosta kaže da sa političkog stanovišta primećuje da su Sjedinjene Američke Države i Izrael odlučili da pokrenu ovu inicijativu bez ikakve najave svojim saveznicima.

- Suočavamo se sa veoma visokim rizikom od povećanja međunarodnih tenzija i visokim rizicima za stabilnost u celom regionu Bliskog istoka. Suočavamo se sa ozbiljnim rizikom za evropsku bezbednost, pre svega za našu ekonomsku bezbednost, rizikom od povećanja humanitarne krize, a takođe, učeći iz prošlosti, rizikom od povećanja rizika od terorizma", rekao je Košta.

Dodao je i da EU traži odd svih strana da se uzdrže, da imaju puno poštovanje prema međunarodnom pravu, posebno principu Povelje Ujedinjenih nacija, i da daju mesta diplomatiji.

"Osuđujemo napade Irana na njihove susedne zemlje, na Bliskom istoku i u regionu Zaliva. Tražimo od Izraela da koordinira sa libanskom vladom kako da zaustavi oružane akcije Hezbolaha i da što pre zaustavi ovaj rat - rekao je Kosta.

Upitan da li smatra da Evropska unija stoji sama u odbrani tih principa, Kosta kaže da smatra da su to zajednički, univerzalni principi, univerzalni principi međunarodnog prava. Rekao je i da je u stavovima oko tih pitanja potpuno usklađen sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen iako, dodaje, postoje brojna pitanja oko kojih možda i nemaju identično mišljenje.

Na pitanje o stavovima španskog premijera Pedra Sančeza i tome da li očekuje da će drugi lideri EU slediti njegov primer i zauzeti zajednički stav u odbrani međunarodnog prava, Kosta ponavlja da se EU zalaže za međunarodno pravo, za multilateralizam i da poziva sve strane da se uzdrže, da zaustave ovaj rat, da daju šansu diplomatiji.

- I slažemo se oko glavnih ciljeva. Prvo, ne smemo da dozvolimo, međunarodna zajednica ne sme da dozvoli da Iran ima nuklearne kapacitete. Moramo da obezbedimo stabilnost na Bliskom istoku - rekao je predsednik ES.

Komentarišući to što je pogođena vojna baza na Kipru, Kosta kaže da mora da se pohvali to što su Grčka, Francuska, Italija, Španija i Holandija odmah rasporedile odbrambene kapacitete kako bi podržale odbranu.

- Mi naravno pružamo političku i diplomatsku podršku Kipru. Činjenica da su Grčka, Francuska, Italija, Španija i Holandija rasporedile svoje vojne kapacitete da brane Kipar je dobar dokaz naše sposobnosti da delujemo autonomno kako bismo osigurali odbranu evropskog tla - rekao je on.

Upitan o zabrani plovidbe Ormuskim moreuzom Kosta kaže da to proizilazi iz činjenice da postoji rat u kojem EU nije deo.

- To je rat između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana sa posledicama po Ormuski moreuz. Ono što nam je potrebno kada tražimo od svih strana da se uzdrže, da se uzdrže od svojih akcija, da zaustave rat i da se okrenu diplomatiji i to je takođe jedini način da se obezbedi sloboda plovidbe u Ormuskom moreuzu - rekao je on.

(Telegraf.rs/Tanjug)