Ne, Jirgen Habermas nije bio mentor Zorana Ðinđića

Jirgen Habermas, jedan od najpoznatijih nemačkih filozofa, preminuo je danas u 96. godini!

Vest o smrti jednog od najznačajnijih mislilaca posleratne Evrope saopštio je njegov izdavač Suhrkamp Verlag dok uzrok smrti nije naveden. Habermas je do poslednjih godina ostao aktivan iako je u intervjuima izražavao zabrinutost za budućnost evropske demokratije i integracije.

Teme za vas

Rođen je 18. juna 1929. u Diseldorfu. Od detinjstva je patio od urođenog rascepa nepca što je zahtevalo višestruke operacije i duboko uticalo na njegovo razmišljanje o jeziku i komunikaciji - kasnije je govorio da je iskustvo nemogućnosti jasnog govora pokazalo sloj zajedničkog bez kojeg pojedinac ne može postojati. Kao dečak je bio član Hitlerjugenda i sa 15 godina doživeo je slom nacističkog režima što ga je navelo na suočavanje sa zločinima Trećeg rajha i ulazak u filozofiju i društvenu teoriju.

Foto: Credit: INTERFOTO / Personalities, INTERFOTO / Alamy / Profimedia

Bio je učenik Frankfurtske škole i naslednik Adorna i Horkhajmera. Njegov rad spaja kritičku teoriju, pragmatizam, sociologiju i političku filozofiju, utičući na generacije mislilaca širom sveta. Habermas je decenijama bio angažovan u javnim debatama: kritikovao je levičarski studentski pokret šezdesetih, učestvovao u "sporu istoričara" osmadesetih protiv relativizovanja nacističkih zločina, podržavao je Gerharda Šredera, kritikovao "tehnokratsku" politiku Angele Merkel, hvalio Emanuela Makrona zbog vizije evropskih reformi...

Često se pominjalo da je Habermas bio mentor pokojnog srpskog premijera Zorana Đinđića, međutim, to nije tačno. Na portalu Fondacije "Doktor Zoran Đinđić" jasno piše da je Đinđić svoj doktorski rad na Univerzitetu Konstanc (teza pod naslovom "Marksova kritička teorija društva i problem opravdanja") odbranio 1979. godine kod Habermasovog učenika Albrehta Velmera.

- Đinđić početkom 1977. godine odlazi u Nemačku na doktorske studije. Mentor na Univerzitetu u Konstancu mu je bio profesor Albreht Velmer, Habermasov učenik - piše u kratkoj biografiji Zorana Đinđića na sajtu fondacije.

Velmer, koji je inače preminuo 2018. godine, ostavio je dubok trag u nemačkoj i svetskoj filozofiji. Studirao je matematiku i fiziku u Berlinu i Kilu i potom filozofiju i sociologiju u Hajdelbergu i Frankfurtu. Oba doktorata napisao je na temu filozofije nauke, potom su polja njegovog istraživanja bile etika i kritička teorija, a na kraju je istraživao filozofiju jezika i filozofiju muzike što ga je proslavilo. Profesorsku karijeru završio je na Slobodnom univerzitetu u Berlinu dok je pre toga predavao a Univerzitetu u Konstancu i Institutu Maks Plank.

Jednom prilikom, govoreći za srpske medije, otkrio je kakav je utisak na njega ostavio Đinđić kao student.

- Uvek je imao jasnu ideju o tome šta hoće. Bio je veoma inteligentan i imao je neverovatnu energiju. Ako biste ga upozorili da je nešto nemoguće, njegova bi se ambicija samo uvećala, kako bi dokazao da on to može da uradi. Nikada nisam imao takvog studenta - rekao je svojevremeno Velmer.

(Telegraf.rs)