Uspon, ratovi i tragičan kraj: Sutra dve decenije od smrti Slobodana Miloševića

Slobodan Milošević, centralna ličnost srpske politike poslednje decenije 20. veka, dugogodišnji predsednik Srbije i potom Savezne Republike Jugoslavije, umro je pre 20 godina, 11. marta 2006. u pritvorskoj jedinici Tribunala za bivšu Jugoslaviju u Ševeningenu, u Hagu.

U sam vrh političkog života u Srbiji dospeo je maja 1986. kada je izbio na čelnu poziciju partije, Saveza komunista, u svojstvu predsednika Predsedništva Centralnog komiteta partije, da bi neprikosnovena prva ličnost Srbije postao posle Osme sednice CK SK Srbije 23/24. septembra naredne 1987. godine.

Teme za vas

Prethodno, posle posete Kosovu aprila te godine, kada je nastojao da pomogne smirivanju prilika na Kosovu i Metohiji, zapaženo je njegovo obraćanje u Kosovu Polju.

Bilo je to vreme širokog nezadovoljstva u Srbiji zbog tragične pozicije sunarodnika na Kosovu koji su decenijama bili izloženi raznim vidovima pritisaka pa i terora od strane kako ekstremista među kosmetskim Albancima, tako, neretko, i od strane tamošnje administracije.

Brojne delegacije, ne samo Srba, sa Kosmeta dolazile su tada u Beograd, s vapajima da im se pomogne, a hiljade iseljenika sa Kosova i Metohije, pod pritiskom ekstremista albanske većine, preplavile su prethodnih godina unutrašnjost Srbije.

Jedna od posledica dugogodišnjeg nagomilanog nezadovoljstva bila su previranja unutar partijske organizacije u Srbiji na temu metoda kojima valja rešavati neodrživu situaciju na Kosovu i Metohiji.

Na tom talasu opšteg nezadovoljstva na čelno mesto partijske organizacije u Srbiji izbio je Slobodan Milošević koji je obećavao zaokret i efikasno rešavanje mučne situacije na Kosovu.

Milošević je rođen u Požarevcu avgusta 1941.

Otac Svetozar, koji je završio Bogosloviju na Cetinju, radio je kao veroučitelj. Po potrebi službe godine 1938. našao se u Požarevcu, gde su proveli i period okupacije. Po razvodu, radio je kao nastavnik ruskog u Crnoj Gori. Majka, koja je posle razvoda radila kao vaspitačica u srednjoškolskom centru u Požarevcu, bila je izraziti pristalica poratnog režima, što za oca, izgleda, nije izvesno.

Milošević je član Saveza komunista postao je kao gimnazijalac 1959. godine, a važio je za savesnog učenika i potom studenta.

Odredila ga je, najverovatnije, srednjoškolska emotivna veza koja je prerasla u brak, sa Mirjanom Marković.

Njeno poreklo kćerke Mome Markovića, visokog partijskog i državnog funkcionera, a još više tragična sudbina majke Vere Miletić, koja je stradala kao skojevka tokom okupacije, presudno je uticalo kako na njen tako i na zajednički životni put.

Postoje svedočenja da ga je ona usmerila na studije prava, a on je navodno prvobitno razmišljao o arhitekturi. Učesnik je inače više radnih akcija, još od srednjoškolskih dana. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu okončaće krajem 1964. godine.

Već tokom drugog semestra studija, gradeći partijsku karijeru, dospeva na poziciju rukovodioca fakultetskog komiteta SK. U završnim godinama studija bio je zaposlen u Univerzitetskom komitetu SK.

U Skupštini grada Beograda, kao saradnik legendarnog Branka Pešića, radio je od 1966. da bi se 1970. našao u preduzeću Tehnogas.

Predsednik Poslovnog odbora Beogradske banke postaje krajem sedamdesetih, da bi potom bio i predstavnik Beogradske banke u Njujorku.Godine 1980. dospeva na čelo opštinskog komiteta SKJ Stari grad. Dve godine zatim, sredinom 1982. postaje član CK SK Srbije, a onda 1984. našao se na čelu Gradskog komiteta SK Beograda.

Pošto je predsednik Predsedništva CK SK Srbije postao maja 1986. godine, u vreme opšteg previranja usled nagomilanog nezadovoljstva zbog situacije na Kosovu i Metohiji, odnosno tragične pozicije tamošnjih Srba, uslediće prelomna Osma sednica CK Saveza komunista Srbije, septembra 1987. godine, koja je označila potpuni razlaz Slobodana Miloševića i Ivana Stambolića, koji ga je prethodno decenijama dovodio na važne pozicije, od Tehnogasa do mesta predsednika Predsedništva CK SK Srbije.

Neslaganja oko metoda kojima bi trebalo rešavati krizu na Kosovu i Metohiji, dovelo je tada do obračuna unutar vrha partije, pri čemu je Milošević kako otvorenim nastupom tako i odlučnošću iznenadio. Posebno su stari partijski kadrovi bili zbunjeni novim manirima, a i činjenicoma da se više nije nastupalo nemušto.

U to vreme, obećana energičnost naišala je na široku podršku javnosti.

Usledile su promene ustavnog položaja autonomnih pokrajina unutar Srbije, što su pristalice Miloševića isticale kao veliku zaslugu, iako je veći deo tog posla zapravo prethodno već obavio Ivan Stambolić, ali tiho, kao unutarpartijsko nadmetanje.

Maja 1989. postaje predsednik Predsedništva SR Srbije. Na prvim direktnim izborima, decembra 1990. ogromnom većinom glasova izabran je za predsednika Srbije. Ponovo je izabran za predsednika Srbije na prevremenim izborima, decembra 1992.

Osnivač je i predsednik, do smrti, Socijalističke partije Srbije, obrazovane spajanjem dotadašnjeg Saveza komunista i Socijalističkog saveza radnog naroda.

Od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Njegovim uspehom smatra se, takođe, mirovni sporazum za BiH, kada je bio jedan od ključnih aktera. Predvodio je delegaciju SRJ i Republike Srpske tokom mirovnih pregovora u Dejtonu, SAD, novembra 1995. godine. Sporazum je konačno potpisan u Parizu, decembra, čime je uspostavljen mir u BiH.

Razvlašćen je masovnim buntom i prevratom 5. oktobra 2000, čemu su prethodili izbori krajem septembra 2000. kada je Vojislav Koštunica, tada kandidat DOS-a, dobio više glasova od njega za poziciju predsednika SRJ.

Njegovom obaranju, osim agresije NATO na SRJ 1999. godine, s ciljem otimanja Kosova i Metohije od Srbije, čemu se odlučno suprotstavio, doprinelo je nagomilano nezadovoljstvo prethodnih godina, počev od raspada Jugoslavije, ratova koji su pratili razbijanje zemlje, teških međunarodnih sankcija, siromaštva i beznađa.

Bio je žrtva, gotovo sve vreme devedesetih, strahovite negativne propagande zapadnih medija.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, u jeku agresije NATO na Srbiju odnosno SRJ, optužnicu protiv Miloševića. Uhapšen je 1. aprila 2001. godine, a izručen 28. juna iste godine posle čega je usledilo suđenje.

Na čelu Srbije i SRJ, nalazio se u izuzetno teškim okolnostima globalnih lomova. Bilo je to vreme raspada Istočnog bloka, Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, Čehoslovačke.

Separatizam i teroristička sredstava korišćena prilikom razbijanja Jugoslavije uživala su podršku ključnih struktura moći ondašnjeg sveta, pri čemu su žrtve predstavljene kao krivci, među njima i Srbija i Slobodan Milošević.

Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.

(Telegraf.rs/Tanjug)