Bošnjak: Zakonom o strancima žele da se institucije Srbije obrišu iz postojanja na KiM

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ivan Bošnjak izjavio je danas da, nakon što privremene institucije u Prištini više od 13 godina nisu formirale Zajednicu srpskih opština, tzv. "Zakonom o strancima" praktično žele da veći broj Srba napusti Kosovo i Metohiju, i da se institucije Srbije obrišu iz postojanja na teritoriji ove pokrajine.

On je za Tanjug rekao da se veći deo Srba u enklavama i južno od Ibra već suočava sa ovakvim administrativnim preprekama, ali da uprkos tome uspešno opstaju na prostoru Kosova i Metohije, i da će tako ostati i ubuduće, uz dodatan trud državnih organa Srbije.

Teme za vas

"Posebno diplomatskom aktivnošću prema svim međunarodnim faktorima, bilo bilateralno, sa ključnim državama u Evropi, bilo multilateralno ka Evropskoj uniji i ka, sada, ovoj Minhenskoj konferenciji, i svima onima koji su se tamo okupili, bilo da su iz Sjedinjenih Država, organizacija kao što je NATO, kao što je OEBS, da se zaista normalizuje situacija, a da se proba i doći do nastavka dijaloga", rekao je Bošnjak.

Rekao je da će Srbi sa severa Kosova i Metohija opstati uprkos novim pritiscima.

Bošnjak je naveo da je druga vlada u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem koja je izabrana 11. februara zadržala dobar deo ljudi koji su i u prethodnom periodu radili na naoružavanju tzv. kosovskih bezbednosnih snaga i policije, u čemu se posebno ističe ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja, za koga kaže da je igrao ulogu i u stvaranju vojnog sporazuma između Albanije, Hrvatske i tzv. Kosova.

"Da li će Kosovo, koje je prepoznato kao teritorija, a ne kao država, dobiti zaista podršku svih onih snaga koje mogu da kontrolišu taj prostor, ostaje da vidimo. Što se Srbije tiče, ona i dalje drži pruženu ruku i za dijalog i naravno za kompromisna rešenja i okretanje ka budućnosti koja podrazumeva zajednički ulazak u EU", rekao je Bošnjak.

On je dodao da taj ulazak ne bi trebalo da bude uslovljen ničime osim usvajanjem regulativa i dostizanjem ciljeva koje proces pristupa podrazumeva, a nikako odricanjem od 19 odsto državne teritorije.

"Ako je taj ulazak uslovljen da mi moramo da priznamo nezavisnost naše teritorije, onda taj ulazak nema ni smisla, niti je to bilo kakav cilj. Ukoliko je to ono o čemu se govori sve vreme tokom ovog dijaloga - zajednički ulazak, postizanje prostora bez granica, kretanje pomoću ličnih karata, ne samo na ovom prostoru, već i na širem prostoru bivše Jugoslavije i tako dalje - to je jedino mirno rešenje i jedino moguće rešenje za ove zavađene balkanske narode", rekao je Bošnjak.

On je apelovao na građane u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija da ostanu pribrani i naveo da su se nasilje i protesti imali loše posledice ne samo po Srbe na Kosovu i Metohiji, već i po čitav srpski narod i državu Srbiju.

Rekao je da će država nastaviti diplomatsku borbu, zajedno sa zemljama koje razumeju poziciju Srbije, i istakao da poštuje sve one koji nisu priznali nezavisnost Kosova.

"I naravno, da svi kao i pojedinci i kao institucije budemo što češće i što više prisutni dole, bilo da je to humanitarnog karaktera, bilo sportskog karaktera, ukoliko nam onemogućavaju da budemo politički dole prisutni, bićemo prisutni kao sunarodnici, kao braća i kao rođaci", rekao je Bošnjak.

Govoreći o nastavnom osoblju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao i oko tri hiljade studenata, koji dolaze mahom iz centralne Srbije i Crne Gore, a koji će biti pogođeni uvođenjem Zakona o strancima privremenih kosovskih institucija, Bošnjak je naveo da će morati da se prilagode situaciji na terenu.

"Sigurno će morati da traže, odnosno da se prilagode situaciji na terenu, onako kako administracija bude zahtevala ukoliko žele da nastave da rade", rekao je Bošnjak.

On je upozorio da postoji i mogućnost da u jednom trenutku, ukoliko otpor bude prevelik, kako kaže, iz privremenih prištinskih institucija uđu i u Univerzitet, kao što su ušli u druge institucije Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, odnosno kao što je bio slučaj sa poštom i centrima za socijalni rad.

"Ipak, na onaj način na koji je Univerzitet funkcionisao u Severnoj Mitrovici, mi ostajemo da verujemo da će nastaviti da funkcioniše. Uostalom, to se odnosi i na obrazovni sistem i na zdravstveni sistem. Lekari će sigurno morati da pronađu način da dođu do svojih licenci, ukoliko žele da nastave da rade", rekao je Bošnjak.

On je naveo da sa dozom optimizma ipak očekuje da će nastavak dijaloga u Briselu doneti određene pomake, odnosno rešenja.

(Telegraf.rs/Tanjug)